Љубитељи вере, културе, уметности и књиге могу ових дана чути да је ово година када се прославља 200 година од рођења једног српског епископа и задужбинара Вићентија Красојевића, рођеног 1824. године у Горњој Црнући. Иако Црква не придаје велики значај слављењу нечијег рођења, већ се већи акценат ставља на дан упокојења човековог, засигурно је разлог овакве једне прославе управо велика заслуга овог враћевшничког духовног горостаса.
Ko je био Вићентије Красојевић?
За православног хришћанина један од најважнијих дана је дан када се духовно роди и постане члан Цркве кроз свету тајну Крштења. Овог потоњег владику највероватније је крстио чувени Мелентије Павловић, први поглавар Српске цркве и први човек у кнежевој свити. Управо његовим благословом, Вићентије одлази у оближњи манастир Враћевшницу да учи школу, а затим завршава и два разреда Београдске богословије. Замонашен је 1844. године. Најпре постаје игуман, архимандрит, а 1873. године и епископа Ужичко – крушевачки (жички).
Како је изгледао овај човек?
Сачувано је само неколико портрета овог епископа, те су у част прославе овог јубилеја ликовни уметници, сликари и студенти Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију покушали да одговоре на ово питање кроз ликовни Конкурс за најбољи рад на тему живота и рада овог српског архијереја у категоријама: сликарство, иконична стилизација и цртеж.
По сведочењу савременика проте Сретена Ј. Михаиловића, епископ Вићентије је био раста средњег, достојанственог лика и погледа, интелигентан и према ономе времену доста образован свештеномонах. Имао је лепу дугу косу и браду коју је пажљиво неговао. Свакад се лепо и чино-одевао, сходно своме чину и црквеним прописима. Лепо је читао и певао, имао је тих и мелодичан глас. Живео је скоро аскетским животом. Врло је мало јео и пио. Био је врло штедљив и није волео никакве церемоније.
Поводом поменутог ликовног конкурса, у Народној библиотеци орагнизована је изложба под називом „ЕПИСКОП ВИЋЕНТИЈЕ – 200 година од рођења“. Изложба је само један сегмент планираних догађаја прославе овог јубилеја чији ће главни догађај бити у новембру месецу у Галерији САНУ.
Занимљивости из његовог живота
Вићентија Красојевића је кнез Милош одликовао златним крстом Светоандрејске скупштине.
Епископ Вићентије се још за живота залагао за прикупљање и преписивање народних старина и архивских докумената. Управо његовом заслугом библиотека манастира Враћевшнице временом је постала једна од најцењенијих у Србији.
Био је љубитељ уметности па је у манастиру основао и галерију слика. Занимљив податак је да су један импозантан део галерије чинила дела Ђуре Јакшића, који је на његов позив боравио у манастиру и насликао портрете свих српских владара и историјске композиције из Првог и Другог српског устанка.
Угледан духовник и поштовани епископ тог краја и народни првак – као такав бива биран за народног посланика 1868. године.
Сву своју имовину завештао је за просветне циљеве. По његовој жељи основана је задужбина за школовање његове фамилије и ђака из Горње Црнуће са седиштем и његовој кући у Београду. Од новца који је оставио у Управи фондова подигнуте су нове Задужбинске зграде.
Зграде задужбине су даване под закуп од кога су дељене стипендије потомцима задужбине.
У зградама су биле смештене: Београдска богословија, Краљевска српска државна штампарија, библиотека правног факултета и Академија ликовних уметности.
Зграде задужбине су национализоване 1958. године.
Добар корен рађа и добре плодове
Владика Вићентије замонашио је и три вредна монаха који су као архијереји оставити леп траг у нашој црквеној историји. То су митролити Викентије (Крџић), Нићифор (Перић) и епископ Мелетије (Вујић).
Митрополити Викентије и Нићифор су мученички страдали за веру и канонизовани су од стране Светог архијерејског сабора наше СПЦ за светитеље. Њихови свети ликови се могу видети на икони Светих мученика Сурдуличких.
Док читамо о Вићентију, све нам јасније постаје његова величина и лик. Радујемо се прослави и певамо стихове новонаписане песме: Вићентије красни, нека ти је слава!
Тијана Стаменовић је иконописац, студент мастер академских студија на Академији СПЦ за уметности и консервацију, на одсеку зидно сликарство – фрескопис. Координатор изложбе „Епископ Вићентије – 200 година од рођења“ у Народној библиотеци Србије.
Тијана Стаменовић за Компас инфо
