Када су одлучили да се баве туризмом, чланови породице Марић из Лознице желели су да то буде нешто другачије, оригинално и иновативно. Душан је на интернету истраживао шта је ново у туризму, видео да је луксузно камповање хит у Словенији и другим европским земљама, и смислио да тако нешто покрене у Србији. Са родитељима Цветком и Зорицом и супругом Иваном покренуо је подухват под називом „глампинг”, чије је стварање трајало две и по године.
На имању од једног хектара, тридесетак метара од Дрине, у насељу Јелав 1, удаљеном око 120 км од Београда и исто толико од Новог Сада, окружени стаблима канадских топола, изградили су глампинг реке Дрине, јединствено место у нашој земља. Овде гости спавају у некадашњим камионским приколицама (контејнерски комбији, за превоз воћа и поврћа), које су преуређене у смештајне јединице.
Туристи проводе време заваљени у лежаљкама међу дрвећем, уз шум реке и цвркут птица, или возећи бицикле, веслајући кајак или играјући бадминтон. „Од пријатеља сам чуо да у Лозници постоји неко ко увози камионе који су прошли радни век из Немачке. Убрзо након тога, супруга Зорица и ја смо одлучили да наручимо три приколице, али су почели проблеми са короном и увозом, па смо добили једну, а после неколико месеци и другу. Да не бисмо чекали трећи трејлер, који је био неизвестан, почели смо да радимо на ова два“, прича ми Цветко Марић, Душанов отац. „Приколице су практично биле старо гвожђе за онога ко их је увезао, јер их не би користио ни за шта друго. Купили смо их са шасијом и почели да их прерађујемо“, додала је Зорица, која је за Приче са соул рекла да су добар део посла урадили сами.
Препустили смо професионалцима. На пример, сами смо лепили изолацију од 10 цм. Ивана одржава наш сајт, а ми сами водимо друштвене мреже“, додаје Цветко, а у разговор се укључује и Ивана. Највише их долази из Београда и гостију из Војводине који воле брдске пределе.
Страни туристи су до сада били становници више од 20 земаља, међу којима су: Нигерија, Аустралија, Вијетнам, Индија, Канада, Уједињени Арапски Емирати, Сједињене Америчке Државе, Немачка, Италија, Русија, Мађарска и суседи из бивших југословенских република. . Јасно се чује Дрина, као и цвркут птица. Осећа се мирис воде, а често се могу видети фазани, јежеви, зечеви и веверице.
Према Душановим речима, има туриста који бораве у кампу ради својеврсне шумске антистрес терапије, било да су у шуми или имају активности на реци и поред ње. То су углавном људи из већих градова који радну недељу проводе у канцеларијама. „Ово је рај за децу, а наше ћерке имају ту срећу да од рођења спавају на свежем ваздуху, да сваки дан могу да газе по трави, да буду босе, да пливају у Дрини, да се играју у природи.
„После вртића увек долазе овде, а после свих активности на отвореном, није ни чудо што иду на спавање већ у 20 сати (смех).
„Моја супруга ради у ИТ сектору, а отац, мајка и ја радимо у адвокатској канцеларији породице Марић у Лозници. Ми смо породица која је желела да покрене другачији вид туризма на овим просторима, да са гостима поделимо део атмосфере и атмосфере поред Дрине, где и сами проводимо доста времена. Зато волим да кажем да наша кућа коју имамо овде није викендица, већ место за живот ван града“, рекао је на крају Душан Марић.
