У односима са Русијом, Запад је своје економске интересе потпуно жртвовао за геополитичке, док се у великој шаховској партији са Кином нада геополитичкој победи без таквих жртава. То је изузетно ризична америчка игра, са огромним негативним последицама ако Пекинг не пристане на захтеве Вашингтона. То је још ризичније за ЕУ
Амерички државни секретар Антони Блинкен допутовао је у среду у дводневну посету Кини, настављајући интензивно ходочашће високих америчких званичника у ту земљу. То је јасан знак лоших међусобних односа (да су добри, интензивна дипломатија не би била потребна). Али, по мом мишљењу, то указује и на то да је наступила прекретница, својеврсна кључна прекретница после које ће се назрети у ком правцу ће се дугорочно развијати будући односи Вашингтона и Пекинга.
Сада је потпуно јасно: Американци су истовремено отворили два опасна фронта. Прво, онај са Русијом, коју дефинишу као кључну претњу по америчку националну безбедност и са којом де факто воде оружани сукоб већ трећу годину (преко посредника – Украјине), плешући на ивици ескалације, са не назире се крај. И друго, онај са Кином, коју САД желе да спрече у њеном високотехнолошком развоју и пројекцији својих интереса и утицаја регионалног и глобалног карактера, док са њом желе да одржавају економске односе у оквирима који им одговарају. . Кина је, за разлику од Русије као војна сила, њен највећи конкурент у 21. веку у готово свим сферама, па и у војној. Вашингтон прелази са упозорења на претње
Пре само десет дана моћна америчка министарка финансија Џенет Јелен боравила је у званичној посети Кини. Она је, ништа мање, поставила ултиматум кинеским званичницима да Кина мора да смањи свој велики индустријски раст јер угрожава америчке економске интересе. Пре свега, то се односи на високу технологију, као што је производња електричних аутомобила, батерија и соларних панела, где Кина постаје глобално доминантан играч, односно директно угрожава досадашњи амерички примат. У интервјуу за ЦНН Јелен је рекла; „У разговорима са кинеским представницима јасно сам ставио до знања да то није проблем само за нас, већ и за друге земље, Европу, Јапан, па чак и тржишта у развоју. Она је додала да САД неће одустати од „ничега“, укључујући могућност увођења додатних царина како би се зауставио проток кинеске робе.
Али то није било све. Јелен је отворено упозорила да се велике кинеске банке суочавају са могућношћу увођења америчких санкција уколико буду обављале трансакције везане за руски увоз кинеских високотехнолошких производа који се могу користити и у војне сврхе.
Готово сигурно, исте методе намерава да користи и Антони Блинкен, без обзира на то што је Пекинг раније одбацио могућност вођења дијалога са њим као што је Џенет Јелен себи дозволила. О томе сведоче и писања појединих утицајних америчких медија попут Тхе Валл Стреет Јоурнала, који су јуче пренели да САД намеравају да уведу санкције кинеским банкама, које су, према Вашингтону, укључене у извоз робе двоструке намене из У јучерашњем саопштењу Стејт департмента наводи се да је први циљ Блинкенове посете „постизање напретка у кључним темама, други је да се јасно и директно пренесу забринутост око билатералних, регионалних и глобалних питања“, док је трећи циљ. „одговорно управљање конкуренцијом како не би било погрешних процена и сукоба.
Занимљиво је да Стејт департмент сматра да је напредак постигнут и да односи две земље више нису на „најнижој тачки у историји”. Такође се признаје важност наставка „лицем у лице дипломатије“ за „разрешавање тензија карактеристичних за стратешко надметање између две велике силе“. Осим тога, Вашингтон очекује наставак дипломатских контаката на високом нивоу између САД и Кине „у наредним недељама и месецима“.
Како је навео портпарол Стејт департмента, главна тема разговора биће „подршка Кине војно-индустријском комплексу Русије“. „Мислим да је наш циљ да јасно оцртамо последице такве подршке и објаснимо зашто можда није у интересу Кине да се настави“, рекао је званичник Стејт департмента и додао да та подршка „не само да утиче на ситуацију на бојном пољу“, већ такође „представља већу претњу европској безбедности“.
Пекинг, пак, наглашава да неће дозволити никоме да се меша у трговинско-економску сарадњу Кине и Русије. Повећава војни притисак на Кину у Индо-Пацифику
Вашингтон је играо своју игру максималног притиска на Пекинг у уверењу да ће овај коначно попустити и, у име својих економских односа са Западом, одустати од стратешке сарадње са Москвом и пристати на захтеве да регулише своју индустријску производњу и тржишна правила о конкуренцији емисије (Кина субвенционише своје произвођаче). И у томе, Бајденова администрација има несумњиву двостраначку подршку републиканаца и демократа.
Паралелно са јачањем политичке реторике (Џенет Јелен), Вашингтон јача и антикинеске потезе војног и безбедносног карактера. Јапан и Филипини сада убрзано привлаче Јапан и Филипине у англо-америчку алијансу АУКУС, коју претвара у војни блок, а намерава да на Филипине распореди америчке ракете средњег домета (чије је размештање раније било забрањено споразумом са Русијом из којег је Вашингтон самостално иступио пре неколико година, а Москва га је у томе одмах следила). Те ракете са филипинских острва моћи ће да стигну до јужних региона Кине, заједно са већим градовима, а наравно, покриваће и Тајван.
Штавише! Сједињене Државе и Филипини тренутно изводе заједничке вежбе Баликатан 2024 у Јужном кинеском мору, у близини зоне коју Кина сматра својим територијалним водама и коју друге земље у региону оспоравају. Вежбе ће трајати до 10. маја, а на њима ће учествовати око 11.000 америчких и 5.000 филипинских војника, као и аустралијски и француски војници, док ће као посматрачи учествовати представници 14 азијских и европских земаља.
Амерички Конгрес је управо одобрио нацрт закона којим се Тајвану одобрава помоћ од 8 милијарди долара, на шта Кина не може бити имуна чак и ако жели. У ствари, председник Џо Бајден је тај који може да одлучује о сврси ове помоћи како жели, сходно развоју односа са Пекингом. Лако му је да тргује са Тајваном, с обзиром да Вашингтон формално признаје принцип једне Кине, као и огроман број земаља у свету уопште.
Притисак на Кину расте и у другим правцима. Тако је амерички Сенат недавно наредио да Кина прода своју друштвену платформу Тик Ток Американцима или да се мора повући са америчког тржишта.
Овакав притисак на Кину до сада није виђен, а поједини аналитичари га пореде са опијумским ратовима против Кине пре 100 година, иако су у њима, уместо Америке, водећу улогу имале европске колонијалне силе – пре свега Британско царство. . ЕУ се придружује америчком притиску
Није ни чудо, паралелно са Американцима, заједничку антикинеску игру игра и Европска унија. Убрзо после Џенет Јелен, у Пекинг је стигао немачки канцелар Олаф Шолц, без шефице дипломатије Анален Бербок, која својим антикинеским изјавама иритира Пекинг. Зато је са собом повео бројне менаџере великих немачких компанија које послују у Кини. Иако је хладно дочекан (на аеродрому га је дочекао само заменик градоначелника Пекинга!), обострано је изражена жеља за наставком економске сарадње (Кина је друга земља Немачке по трговинској размени, а Немачка трећа Кина). Међутим, Шолц је, као предуслов за исто, такође, као и Јелен, апострофирао крај кинеске стратешке помоћи Русији и придржавање Кине правилима конкуренције.
Како тренутно пише Блумберг, кинески председник Си Ђинпинг се спрема за пут у Европу, а Брисел је већ одлучио да се за ову посету припреми на јединствен начин: покретањем истраге о кинеској медицинској опреми. Преглед тржишта медицинске опреме трајаће око девет месеци, а стручњаци из индустрије истрагу називају „трговачком салвом” уочи посете Си Ђинпинга ЕУ.
Овоме бих додао и последњих дана (одмах по повратку канцелара Шолца из Кине) нагло покренуте активности немачких истражних и безбедносних органа у циљу хапшења појединих лица осумњичених за шпијунажу у корист Кине. Пекинг је то одмах оштро одбацио, окарактеришући хапшења као „политичку манипулацију“ у комерцијалне сврхе.
Реакција Кине
Ако Вашингтон поштује принцип „једне Кине“ и не подржава сепаратистичке снаге на Тајвану, то би требало да покаже заустављањем испоруке оружја острву, изјавила је данас портпаролка кинеске владе за питања Тајвана Жу Фенглијан.
„Позивамо САД да предузму конкретне кораке да испуне своју обавезу да не подржавају независност Тајвана и да престану да наоружавају острво на било који начин“, рекла је она, коментаришући одлуку Конгреса о нацрту закона о војној помоћи Тајвану.
Она је рекла да закон озбиљно крши принцип „једне Кине“ и шаље погрешан сигнал сепаратистичким снагама које се залажу за независност Тајвана.
„Питање Тајвана је искључиво унутрашња ствар Кине и она не толерише никакво спољно мешање“, нагласила је она.
Она је додала да владајућа партија Тајвана „игнорише јавно мњење и да је спремна да постане пион страних сила како би обуздала Кину“.
„Сваки покушај сепаратиста да остваре независност силом или уз подршку страних сила је осуђен на пропаст“, рекао је Жу Фенглиан. Закључак
У мају ће у Москви бити одржана инаугурација новог председничког мандата Владимира Путина. После тога би могло да уследи његово прво спољнополитичко путовање – управо у Кину, њеном лидеру Си Ђинпингу, са којим одржава одличне односе и са којим „мења свет“ из униполарног у мултиполарни.
Отуда сва нервоза на Западу. Врло брзо ћемо сазнати да ли ће његови притисци на Кину, који никада нису били већи, на крају довести до повлачења Кине и заправо предаје – свакако већ ове године. Мој утисак је да је Пекинг свестан свих ових великих игара Вашингтона и да ће своје геополитичке интересе ставити ван економских ма колико му они били важни – свестан да ће, у супротном, пре или касније доћи на ред на Кину. доживети судбину Русије. Онај исти који сада има леђа само Кини, али и обезбеђује једини сигуран приступ изворима енергије. Потпуно исто ради и Запад, пре свега у односу на Русију, где је своје економске интересе потпуно жртвовао за геополитичке, док се у поменутој великој шаховској партији са Кином нада геополитичкој победи без таквих жртава.
То је изузетно ризична америчка игра, са огромним негативним последицама ако Кина не пристане на захтеве. То је још ризичније за ЕУ, која много више зависи од Кине за трговину и међусобна улагања.
Запад је играо на све или ништа!
Зоран Метер