Promene u veličini ljudskog mozga u poslednjih nekoliko decenija procenili su naučnici sa Univerziteta Kalifornije, Dejvis.
Utvrđeno je trajno povećanje zapremine mozga od skoro sedam odsto, kao i povećanje površine moždane kore za 15 odsto kod predstavnika mlađe generacije.
Pretpostavlja se da bi povećanje veličine mozga trebalo da dovede do smanjenja ukupnog rizika od demencije povezane sa uzrastom.
„Veća struktura mozga predstavlja veću rezervu u smislu kognitivnih performansi. Ovo može ublažiti efekte bolesti mozga povezanih sa starenjem, kao što je Alchajmerova bolest“, rekli su autori studije, prenosi ruski sajt „Zdravlje“.
Istraživanja o promenama u veličini ljudskog mozga tokom poslednjih nekoliko decenija ukazuju na značajne trendove i potencijalne implikacije za razumevanje ljudskog razvoja i zdravlja. Studija sa Univerziteta Kalifornije, Dejvis, koja je uporedila MR skeniranja osoba rođenih u različitim vremenskim periodima, otkrila je da je došlo do povećanja zapremine mozga za skoro sedam procenata i povećanja površine moždane kore za 15 procenata kod mlađih generacija. Ovo povećanje može biti povezano sa različitim faktorima, uključujući evolucijske promene, promene u načinu života, ishrani, obrazovanju, kao i sa kompleksnim socijalnim i tehnološkim okruženjem koje stimuliše kognitivni razvoj.
Povećanje veličine mozga može imati pozitivne posledice po kognitivne sposobnosti i mentalno zdravlje. Veća mozgovna struktura može pružiti veću ‘rezervu’ koja bi mogla da ublaži efekte bolesti mozga povezanih sa starenjem, kao što je Alchajmerova bolest. Ovo je u skladu sa ‘kognitivnom rezervom’ hipotezom, koja predlaže da individue sa većim kognitivnim kapacitetima mogu bolje da se nose sa patološkim promenama u mozgu. Takođe, pretpostavlja se da bi povećanje veličine mozga moglo da dovede do smanjenja ukupnog rizika od demencije povezane sa uzrastom, što bi moglo da ima značajne implikacije za javno zdravlje i strategije prevencije.
Međutim, važno je napomenuti da veličina mozga nije jedini faktor koji utiče na kognitivne sposobnosti ili rizik od nevrodegenerativnih bolesti. Kompleksnost moždanih struktura, kao i kvalitet i broj neuronskih veza, takođe igraju ključnu ulogu. Pored toga, genetski, ekološki i životni faktori mogu uticati na rizik od razvoja bolesti kao što je Alchajmerova bolest.
U kontekstu ovih otkrića, dalja istraživanja su neophodna da bi se bolje razumele uzročno-posledične veze između veličine mozga i kognitivnih sposobnosti, kao i potencijalni uticaj na prevenciju i lečenje nevrodegenerativnih bolesti. Istraživači nastavljaju da proučavaju kako različiti aspekti mozgovne strukture i funkcije doprinose kognitivnom zdravlju i otpornosti na bolesti, što bi moglo da dovede do novih terapijskih pristupa i strategija za održavanje kognitivnih funkcija tokom starenja.
