Сеоска туристичка домаћинства, салаши и етно-куће који су уписани у систем Е-туриста и желе да унапреде своју понуду, до 15. априла могу да конкуришу за бесповратна средства Министарства туризма и омладине. За само месец дана, број регистрованих сеоско-туристичких домаћинстава у том систему, са 760 порастао је на 860.
Уз улагање од 10 одсто сопственог новца, од државе могу да добију 2,9 милиона динара за изградњу базена, платоа, реконструкцију и надоградњу постојећих објеката, као и за енергетску ефикасност.
Државни секретар у Министарству туризма и омладине Урош Кандић изјавио је за РТС да је то последица конкурса који је расписала држава јер су људи добили снажан мотив да легализују своје пословање и да се пријаве у систем Е-туриста.
„Од октобра, када смо најавили ову уредбу, имамо за око 20 одсто више пријављених сеоских домаћинстава. Подстицајне мере које смо видели и у случају са ваучерима су апсолутно мотивишући фактор, више него рецимо инспекцијски надзори и кажњавање“, казао је Кандић.
Интересовање за помоћ државе је велико, навео је Кандић и додао да ће приоритет приликом одобравања субвенција имати пројекти који су засновани на квалитету и иновативности.
„Они могу конкурисати за изградњу објеката, за доградњу, реконструкцију, адаптацију, за партерна уређења, набавку додатне опреме, као и за базене и унапређење енергетске ефикасности“, навео је државни секретар.
Све више странаца посећује сеоска газдинства
Најтраженија су сеоска домаћинства која нуде домаћу храну. „Власници 96 одсто понуде у руралном туризму су физичка лица, а само четири одсто правна лица или предузетници. Већи део физичких сеоско-туристичких домаћинстава има и гастрономску понуду, јер им је на тај начин јефтиније да послују, а са друге стране, то је привлачећи фактор за туристе“, рекао је Кандић.
Према његовим речима, нису само домаћи туристи који посећују сеоска газдинства, него је све више и странаца.
„Имамо раст од 66 одсто када је у питању долазак странаца у сеоска домаћинства, што је изузетно добро, али и даље су домаћи туристи ти који превладавају, негде отприлике око три четвртине су домаћи туристи“, рекао је Кандић.
Закључио је да поред родитеља са децом и пензионера који желе миран одмор у природи, у селу све више одмарају и запослени у области ИТ сектора, инжењери и сви они који могу слободније да располажу радним временом.
Изазови и одрживи развој
Етно туризам у Србији представља значајан сегмент у развоју сеоских подручја, нудећи бројне предности како за локално становништво, тако и за посетиоце. Ова врста туризма омогућава очување културног идентитета региона, промовишући традиционалне вредности, обичаје и занате. За домаћинства, етно туризам може бити извор прихода који доприноси економској стабилности и смањењу сеоског исељавања. Поред тога, развој сеоских домаћинстава кроз туризам подстиче одрживу употребу природних ресурса и заштиту животне средине.
Сеоска домаћинства у Србији често се трансформишу у места која пружају аутентично искуство, нудећи смештај, домаћу храну и активности које одражавају начин живота у руралним подручјима. Ово не само да обогаћује туристичку понуду, већ и помаже у очувању биодиверзитета и културног наслеђа. Туристи имају прилику да учествују у свакодневним активностима, попут бербе воћа, припреме традиционалних јела или радионица старих заната, што доприноси бољем разумевању и цењењу локалне културе.
Интеграција сеоских домаћинстава у туристичке активности такође подстиче развој нових пословних могућности, као што су производња и продаја сувенира, органске хране и рукотворина. Ово директно утиче на повећање запослености и задржавање младих у руралним подручјима, који би иначе могли тражити могућности за рад у градовима. Етно туризам такође промовише међукултурно разумевање и толеранцију, што је посебно значајно у друштвима која се суочавају са изазовима глобализације и културног уједињења.
Улагање у инфраструктуру и услуге, као што су путеви, интернет и туристичке информације, кључно је за успех етно туризма. Побољшање ових услова може значајно повећати приступачност и привлачност сеоских подручја за посетиоце. Осим тога, обука и едукација локалног становништва о гостопримству и маркетингу могу допринети квалитетнијем пружању услуга и бољем искуству за туристе.
Уз све ове предности, важно је напоменути да етно туризам треба развијати на одржив начин, како би се избегло преоптерећење ресурса и осигурала дугорочна корист за заједницу. Одрживи развој сеоског туризма генерише локални приход и интегрише локалне заједнице са циљем побољшања животног стандарда и смањења сиромаштва; чува природна и културна добра као што су биодиверзитет, културно наслеђе и традиционалне вредности
