У Бриселу је почео први Самит о нуклеарној енергији на којем светски лидери и ауторитети из те области разматрају значај нукеларне енергије у решавању климатских промена, а међу њима је и Србија, која у последње време све гласније говори о потреби за нуклеарном енергијом.
Иначе, након хаварије у Чернобилу, Србија је законом забранила градњу нуклеарних електрана, што је, испоставиће се касније, била грешка. Нуклеарна енергија данас се враћа на велика врата. Ипак, у свету је приметна поларизација и по том основу. С једне стране су они који заговарају ту врсту енергије, а с друге они који тврде да је несигурна и скупа.
Каква је ситуација са нуклеарном енергијом најбоље осликава чињеница да се рецимо нуклеарне електране граде у Финској, Словачкој, Француској, Великој Британији док је с друге стране Немачка прошле године угасила свој последњи нуклеарни реактор.
Нове електране невероватно скупе
Никлс Хене из немачког Института за нову климу сматра да су нове нуклеарне електране које се тренутно граде невјероватно скупе.
„Нису исплативе. Мислим да су они који се фокусирају на нуклеарну енергију на погрешном путу, јер она није рјешење и није компатибилна са обновљивим изворима енергије“, рекао је Хене, а преноси РТС.
С друге стране Јенс Шпан, бивши министар здравља Немачке и члан Бундестага тврди да је Немачка ишла погрешним редоследом.
„Требало је прво да укинемо енергију угља, а затим нуклеарну енергију. Тако би смо постигли боље климатске циљеве“, рекао је Шпан.
Тренутно у свету је активно 396 нуклеарки, а готово половина их се налази у Европи. У изградњи је њих 30, а у припреми три пута више, што довољно говори да ће нуклеарна енергија обликовати будућност.
Вучић: Доносили смо погрешне одлуке претходних 35-40 година
„Данас је важно да ми разумемо у коликом смо заостатку и како смо погрешне одлуке доносили у претходних 35 и 40 година и значај који се придаје овом самиту нама указује на то колико ће нам струја недостајати у будућности. Да то поједноставимо – без нуклеарне енергије ми нећемо бити у стању да преживимо и долазак вештачке интелигенције, ни електричних аутомобила“, рекао је Александар Вучић, председник Србије у Бриселу.
Ипак, Србија, прво треба да измени закон и укине мораторијум, па тек онда да крене у причу о изградњи нуклеарне енергије. Осим тога, неопходно је ријешити и питање сировина, затим складиштења отпада, а међу најважнијим је школовање стручњака. Такође, неопходно је променити негативан став јавности о нуклеарној енергији, и према мишљењу стручњака, Србија је најмање деценију далеко од властитог нуклеарног реактора.
За разлику од Србије, њени суседи већ деценијама користе нуклеарну енергију. Хрватска, заједно са Словенијом преко Нуклеарне електране Кршко обезбеђује део струје, док Мађарска преко Нуклеарне електране Пакси која је смештена на Дунаву обезбеђује чак 43 посто струје за властите потребе.
И Бугари, значајну количину електричне енергије обезбеђују преко Нукеларне електране Козлодуј. И Бугарска и Мађарска са руским „Росатом“ договорили су градњу нових капацитета, а занимљиво је да руска нуклеарна технологија тренутно није под значајнијим санкцијама.
