Наврашава се 40 година откад је снимљен филм „Било једном у Америци“, један од најбољих филмова свих времена, у време када је премијерно приказан у Америци је доживео дебакл. Није добио ниједну номинацију за Оскара, чак ни Енио Мориконе, чији се соундтрацк сматра најбољим икада. Филм је приказан у Америци у скраћеној верзији и самим тим је потпуно осакаћен, добио је бројне лоше критике. Званично најинтелигентнији глумац Холивуда Џејмс Вудс видео је да по биоскопима пуштају скраћену верзију где је све било неповезано, филм су прогласили за најгори 1984, да би касније исти ти критичари када су погледали цео прогласили за најбољи осамдесетих. Тада су филм назвали лошом верзијом „Кума“. Који је иначе, управо Серђо Леоне требао да режира, али је одбио зато што је припремао овај филм пуних 10 година.
Од 1980. до 1982. године, Серђо Леоне је поделио своје време између осталог за интервјуисање више од 3.000 глумаца и глумица (од тога је 500 аудиција снимљено на видео), извиђања локација и исправљање сценарија. Била је то прва улога Џенифер Конели, он ју је практично открио. Разочаран лошим успехом, као и реакцијама критике и публике на ову верзију, Леоне све до своје смрти 1989. није више снимио ниједан филм. Ипак пре Америке овај филм је у оригиналној верзији приказан у Кану и публика га је поздравила овацијама. Након много година критичари су се сложили-„Видети овај филм значи бити просто одуван самопоузданошћу и виталношћу великог редитеља који ствара своје тестаментарно дело у медију који је обожавао.“ Серђо Леоне је засновао визуелни стил филма на сликама уметника Реџиналда Марша, Едварда Хопера, Нормана Роквела и Едгара Дега (за Деборине плесне сцене) и фотографијама Јакоба Риса (за секвенце из 1922-иначе фотограф који је први користио блиц и који је открио децу раднике на фотографијама тиме утицао на социјалне реформе).
Можда се његов цитат може употребити и за овај филм: „Када ништа не помаже одем и гледам каменоресца како удара чекићем по великом камену. Удари и стотину пута, а на камену нема ни пукотине. Ипак, након стотину и првог ударца камен пукне на пола… Ја знам да није пукао баш од тога ударца него од свих претходних који су задани.“
