Раст динарске штедње је резултат пре свега очуваног поверења у домаћу валуту и банкарски систем. Крајем 2023. године динарска штедња становништва остварила је нови, највиши ниво у износу од 138 милијарди динара, да би почетком 2024. године наставила свој динамичан раст и према последњим оперативним подацима премашила 144 милијарде динара. Раст динарске штедње је резултат пре свега очуваног поверења у домаћу валуту и банкарски систем, чија је стабилност сачувана и током веома турбулентних глобалних дешавања. Ово наводи Народна банка Србије (НБС) у редовној полугодишњој анализи о „чувању” новца.
НБС, иначе, промовише динарску штедњу, указујући на њену већу исплативост и у дугом и у кратком року у односу на штедњу у девизама, а као део стратегије о динаризацији финансијског система. „Значај акумулиране штедње становништва, која доприноси да се тешкоће лакше превазиђу, нарочито долази до изражаја у последњих неколико година, када је Србија, као и читав свет, под утицајем више глобалних криза. Одолевајући и даље присутним глобалним неизвесностима, динарска штедња становништва је наставила да расте и у другом делу 2023. године, захваљујући пре свега очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру”, наводи централна банка.
Анализом исплативости штедње, за период од 11 година, од децембра 2012. до децембра 2023. године, установљено је да је исплативије штедети у динарима, без обзира на то да ли се штедња орочава краткорочно или дугорочно. Опредељујући фактори који су утицали на већу исплативост штедње у домаћој валути у односу на девизну штедњу су макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама (релативна стабилност курса динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу), релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, повољан порески третман прихода од камате на динарску штедњу (која се не опорезује, док се код штедње у еврима приход од камате опорезује по стопи од 15 одсто) и мере монетарне и фискалне политике, које су омогућиле да се сачува макроекономска стабилност у условима светске кризе.
Штедња у домаћој валути у последњих 11 година повећана је осам пута, са 18 милијарди динара на актуелне 144 милијарде динара. И девизна штедња у истом периоду је готово удвостручена, са 8,3 милијарде евра крајем 2012. године на тренутних 14,7 милијарди евра. Само у последњих годину дана, крајем јануара ове године у односу на јануар претходне године, динарска штедња повећана је за 44 милијарде динара, што је повећање од 45 одсто. Поверење у домаћу валуту потврђено је и растом дугорочних депозита у оквиру динарске штедње, са 1,4 милијарде динара у децембру 2012. године на 41,1 милијарду динара у јануару 2024. године.
Сагледавањем исплативости штедње орочене на годину дана, која је занављана у периоду од 11 година (од децембра 2012), утврђено је да би динарски штедиша на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у децембру 2023. године, добио готово 43.000 динара (370 евра) више од штедише који би у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа. И динарска штедња орочена на годину дана, која није обнављана, била је исплативија од штедње исте рочности у еврима у готово свим посматраним годишњим потпериодима (преко 98 одсто).
Штедиша који је од децембра 2022. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара добио би у децембру 2023. преко 2.500 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима.
Динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од штедње у еврима у већини посматраних тромесечних потпериода (90 одсто), док је динарска штедња орочена на две године (дугорочна) била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима. Произилази да је у анализираном периоду од 11 година било исплативије штедети у динарима за све рокове орочења штедње.
