Како дубље улазимо у трансформишућу природу вештачке интелигенције и аутоматизације, утицај на различите индустрије постаје све очигледнији. Свеприсутно питање које одјекује дигиталним ходницима јесте: „Хоће ли робот преузети мој посао?“ Ово питање, међу најчешће претраживаним на Google-u, одражава очигледну анксиозност у вези са „Четвртом индустријском револуцијом.“
Страх од замењивања је стално присутан
Рефлектујући историјске паралеле, долазак телефона вероватно је изазвао панику међу коњичким гласницима, баш као што поновни успон винила поставља питања о релевантности традиционалних музичких медија. Страх од замењивања стално је присутан мотив у технолошкој еволуцији. Ипак, као и у прошлим транзицијама, кључ је прилагођавање.
Четврта индустријска револуција, коју карактерише аутоматизација и машинско учење, није само усмерена на замену послова, већ и на рађање нових индустрија и редефинисање динамике рада.
Дирљив пример ове промене парадигме сведочимо у камионској индустрији, која се налази на раскрсници због пораста електронске трговине. Док је аутоматизација претња традиционалним улогама, истовремено се бави озбиљним недостатком возача камиона. Др. Ајана Хауард (роботичар и предузетник) истиче кључну улогу вештачке интелигенције у премошћавању јаза у радној снази, посебно у индустријама где људска радна снага није довољна.
Морамо бити спремни на трансформације у каријери
Прича постаје личнија с Маурин Фицџералд која је ветеран у свом послу вожње камиона са 32 године искуства. Она се суочава са перспективом да је аутоматизација замени. Међутим, уместо губитка посла, она проналази трансформацију у својој каријери. Постаје тест возач аутономних камиона, постајући неопходан део еволуирајућег пејзажа, надгледајући аутономна возила која се суочавају са стварним условима.
Фокус затим прелази на „Tu Simple“, компанију која се бави развојом технологије вештачке интелигенције за аутономне камионе.
Истакнути изазови обухватају не само техничке сложености, већ и потребу за здравим разумом – аспектом инхерентним људским возачима. Путовање укључује преобликовање традиционалних дизајна камиона, додавање сервера, сензора и неопходног људског додира за надгледање и интервенцију ако је потребно.
Узбудљиво тестирање приказује способност аутономног камиона да се креће кроз комплексно окружење. Дејвид Рудиђеро, тестни инжењер, и Маурин ступају у динамичну интеракцију с АI системом, наглашавајући сараднички карактер партнерског односа између људи и вештачке интелигенције.
Наратив истиче потенцијал вештачке интелигенције да реши проблеме безбедности, смањи несреће изазване људском грешком и побољша ефикасност дугих релација у камионској индустрији.
Сложености се манифестују у сценаријима попут спајања на ауто-путу, где камион мора показати комбинацију визуелних, навигационих и друштвених вештина. Колико год да је битан еволуирајући карактер АI система, морамо бити опрезни јер је од круцијалне важности учење из сваког искуства (највише из лоших искустава са Теслиним аутомобилима који су имали грешке у систему које су доводиле до експлозија и помахнитале вожње на аутопилоту) и путу ка будућности у којој ови системи морају оперисати беспрекорно.
Симбиоза између људи и вештачке интелигенције
Из низа се издваја кључна поука – симбиоза између људи и вештачке интелигенције. Тестни инжењер Дејвид Рудиђеро описује партнерство сa АI камионом као континуирани процес учења, где се и људи и машине прилагођавају и развијају заједно. Крајњи циљ остаје развој АI система способног за брзе, прилагодљиве одговоре у непредвидивим окружењима, слично људским возачима.
Путовање кроз камионску индустрију приказује одличан интеграције вештачке интелигенције, отклањајући страхове од губитка послова и наглашавајући потенцијал сарадње између људи и машина.
Аутоматизација у процесима
Лука Лонг Бич, друга најпрометнија лука у Северној Америци, усвојила је потпуну аутоматизацију у свом терминалу за контејнере.
Потреба за аутоматизацијом произлази из растућих захтева већих бродова, што доводи до загушења и проблема са безбедношћу уобичајеним мануелним операцијама.
Џош Џонсон, који надгледа аутоматизацију у луци, објашњава начине управљања више дизалица и возила истовремено, оптимизујући процес ради ефикасности. Интеграција транспондера, антена и сензора обезбеђује прецизно праћење локације, кључан елемент у усклађеном плесу аутоматизованих дизалица и возила.
Прича уводи концепт раздвајања зона за људе и машине, мера безбедности која спречава несреће у непредвидивим окружењима. Аутоматизација, у овом контексту, приказана је као средство за побољшање безбедности, ефикасности и укупне продуктивности живахне луке.
Људска перспектива није занемарена
Људска перспектива није занемарена, како је то описао Џерет Гаредо, механичар дизалица, описујући прелазак са мануелних операција на даљинско управљање, истичући улогу аутоматизације у чињењу задатака приступачнијим и ефикаснијим. Посвећеност луке преобуци постојећег особља наглашава идеју да аутоматизација не замењује послове, већ их трансформише, стварајући нове прилике у технолошки напредном пејзажу.
Истраживање компаније „Zume“, која се бави производњом пица, пружа јединствен поглед на то како вештачка интелигенција револуционарише прехрамбену индустрију.
Алекс Гарден, оснивач, наглашава циљ минимизирања отпада хране, свеприсутног проблема у кулинарском свету. Интеграција алгоритама машинског учења за предвиђање потражње и оптимизацију ланаца снабдевања појављује се као моћно решење.
Крис Сачел, главни технолошки директор у „Zumeu“, истиче улогу вештачке интелигенције у предвиђању времена доставе, оптимизацији радног тока и обезбеђивању најсвежијих производа за купце.
Наратив пролази кроз мобилне кухиње, приказујући сарадњу између људи и робота у процесу кувања. Могућност прилагођавања профила кувања за сваку пицу наглашава прецизност и ефикасност постигнуту технологијом.
Кроз ово истраживање, добијамо увид у различите аспекте начина на који вештачка интелигенција обликује различите индустрије, од транспорта и логистике до лука и прехрамбене производње. Упркос почетним страховањима од губитка послова, прича наглашава да вештачка интелигенција не замењује људски рад, већ га трансформише, отварајући пут новим могућностима и унапређујући ефикасност и безбедност у разним секторима.
Међутим, неминовно је да ће неки радници као што су: чистачи, радници у радњама и продавницама, на пултовима и шалтерима итд. бити замењени роботима (у неким развијенијим земљама већ јесу), али ће се доласком нових технологија отворити нове могућности и доће до формирања нових послова, тако да сви морамо бити спремни на трансформацију јер се она одвија већ сада.
