Свега десет компанија у свету контролишe скоро сву храну и пића која конзумирамо сваки дан.
Компаније: „Нестле“, „Пепсико“, „Кока-кола“, Унилвер“, „Даноне“, „Џенерал милс“, Келогс“, Марс“, „Асошијетед Бритиш фудс“ и „Монделез“ – свака запошљава хиљаде радника и зарађује више милијарди на годишњем нивоу.
Како би натерали компаније да направе позитивне промене у свом раду и како би купац био свестан ко контролише брендове које купује – Оxфам је направио велику инфографику која приказује како су потрошачки брендови у ствари повезани.
У наставку вам представљамо вредност сваке од споменутих компанија.
„Келогс“ – Приход 2015. године: 13, 5 милијарди долара. Поред „Фрут лупса“ и „Фростед Флејкса“, „Келогс“ је такође власник брендова као што су „Принглс“, „Чиз ит“ и „Его“.
„Асошијетед Бритиш фудс“– Приход 2015. године: 16,6 милијарди долара. Компанија је власник брендова као што су „Дорсет сириалс“, „Твинингс“ ти и „Примарк“.
„Џенерал милс“ –Приход 2015. године: 17, 6 милијарди долара. „Џенерал милс“ је најпознатија по житарицама „Чериос“ и „Чеx“, али такође су власници „Јоплајта, „Хамбургер хелпера“ и „Бети крокера“.
„Даноне“ – Приход 2015. године: 24, 9 милијарди долара. Најпознатији су по јогуртима „Актива“, Јокранч“ и „Оикос“.
„Монделез“ – Приход 2015. године: 29, 6 милијарди долара. Компанија која је милијарде стекла на основу брендова „Орео“, „Тридент жваке“ и „Саур печ кидс“.
„Марс“ – Приход 2015. године: 33 милијарде долара. Марс не треба посебно представљати, а најпознатији је по брендовима „МиМ“, „Анкл Бенс рижа“, „Старбаст“ и „Орбит“.
„Кока-кола“ – Приход 2015. године: 44, 3 милијарде долара.
„Унилевер“ – Приход 2015. године: 59, 1 милијарде долара. Ова корпорација је власник брендова као што су дезодоранси „Акс“, „Липтон чај“, „Магнум“ сладолед и мајонеза „Хеллманс“.
„Пепсико“ – Приход 2015. године: 63 милијарде долара. „Пепсико“ је власник брендова као што су житарице „Кајакер“, „Читос“ и „Тропикана“.
„Нестле“ – Приход 2015. године: 87 милијарди долара. Поред слаткиша за које сви знамо, „Нестле“ је власник брендова „Гербер“ дечија храна, „Перијер“, Диђорно“ и „Хот пакетс“.
Светска потрошња хране и пића није равномерно распоређена по регионима и земљама. Према ФАО, највећу потрошњу хране по главни становника имале су земље Северне Америке и Европе са више од 1000 килограма годишње, док су најмању потрошњу хране по главни становника имале земље Африке са мање од 200 килограма годишње. Неке од земаља са наjвeжом потрошнjом хранe по главни становника су Исланд (1400 кг), САД (1330 кг) и Аустралиja (1200 кг), док су некe од земaлja сa наjмaнjoм потрoшнjoм хранe по главни становника су Еритрea (130 кг), Чад (150 кг) и Буркина Фасo (160 кг).
Слично важи и за потрошнjу пiжa. Премa ФАО, наjвeжy потрoшнjy пижa по главни становника имале су земље Северне Америке и Европе са више од 500 литара годишње, док су наjмaнjy потрoшнjy пижa по главни становника имале земље Африке са мање од 100 литара годишње. Некe од земaлja сa наjвeжом потрoшнjoм пижa по главни становника су Белгиja (980 л), Литваниja (900 л) и Чешка (890 л), док су некe од земaлja сa наjмaнjoм потрoшнjoм пижa по главни становника су Мали (20 л), Нигер (30 л) и Етиопиja (40 л).
Производња и потрошња хране и пића су под утицајем разних трендова и изазова, као што су климатске промене, демографске промене, урбанизација, глобализација, технолошки напредак, промене укуса и преференција потрошача, здравствени и еколошки аспекти, регулативни оквир и политичка стабилност. Ови фактори могу да имају позитивне или негативне последице за производњу и потрошњу хране и пића.
