Са врха Каблара поглед се пружа на величанствене меандре Западне Мораве, нема тог ко није застао на овом видиковцу поред језера Међувршје, на старом путу ка Чачку, питајући се да ли је могуће да ово полуострво толико подсећа на чувени Блед.
Полуострво Пејице настало је када се формирало и језеро 1954. На њему живи неколико породица и сви се презивају – Пејице. Осим ових мештана, има око 30 викендица, па је у сезони број становника на овом острву много већи.
„Српски блед“ прави је рај за професионлане и фотографе аматере, који управо овде својим објективима праве фотографије које касније захваљући друштеним мрежама обилазе Европу и свет.
Поред Пејице, у укљештеним мендрима Западне Мораве сместило се и полустрово на ком се налазе две средњовековне светиње манастири Јовање и Успење.
„Најлепши преглед је вожњом катамаранима, који креће са марине у Међувршћу. Вожња траје неких два и по сата до манастира Никоље где правимо паузу да би гости обишли манастир. Успут имамо и бројне друге манастире. То је нешто што посете и странци и наши људи из Србије. Заиста је прелепо. Успут се виде и планина Овчар и Каблар“, објашњава за РТС Марко Голубовић из чуварске службе „Овчарско-кабларска клисура“.
Овчарско-кабларска клисура – мала српска Света гора
Овчарско-кабларска клисура се налази на територији Овчар бање, недалеко од Чачка, од којег је дели свега 18 километара. Увучена је између планинских масива Овчара и Каблара, па отуда и назив Овчарско-кабларска клисура. Стрме стране клисуре су укљештене меандрима Западне Мораве која протиче кроз клисуру. Клисура је дугачка 20 километара, а највећа дубина износи 710 метара.
На територији Овчарско-кабларске клисуре се налазе многобројни Овчарско-кабларски манастири. Тренутно их има десет, и поред њих се налазе два света места, са обе стране Западне Мораве. Тај крај назван је „Српска Света Гора“
Осим многобројних манастира, Овчарско-кабларска клисура је богата и пећинама. Најпознатија пећина овог краја је пећина Турчиновац. Она се налази на литици планине Каблар, на надморској висини од 600 метара, односно 300 метара изнад корита Западне Мораве.
У Овчарско-кабларској клисури расте више од 700 биљних врста, а само на Каблару може се пронаћи више од 20 врста заштићених, дивљих орхидеја.
Западна Морава
Западна Морава представља најважнију хидролошку компоненту подручја. Овчарско-кабларска клисура обухвата 14 километара речног тока Западне Мораве. Настала је спајањем Моравице и Ђетиње и дугачка је 210 километара. Преграђивањем тока Западне Мораве са две бетонске бране настала су акумулациона језера Међувршје и језеро Овчар.
Овчарско-кабларска клисура прави је бисер Западне Србије, a туристи радо посећују њене атрактивне локације.
