Деведесет одсто сектора ради за страно тржиште, међутим, Србија и домаћа предузећа са употребом високих технологија заостају.
У Србији ради више од 3.780 ИТ компанија са преко 48.000 запослених, и они ће ове године извести на инострана тржишта својих софтвера и услуга за близу четири милијарде евра.
Софтвери који олакшавају послове се у Србији и даље мало користе
За овако малу земљу то је изузетан резултат, али, на жалост, од толиког извоза у ИТ сектору домаће тржиште има мало користи. Проценат домаћих предузећа која користе пословне софтвере је нижи чак и од просека Западног Балкана, а свега један одсто овдашњих фирми примењује вештачку интелигенцију, каже анализа часописа „Бизнис и финансије“.
Према најавама из Владе, Србија би требало да дочека ЕКСПО изложбу 2027. године са аутономним возилом „петог степена“, што у преводу значи да се оно у потпуности креће без возача.
То би нашу земљу додатно катапултирало на светској инвестиционој мапи и препородило домаћу аутомобилску индустрију. Уместо склапања делова, добили бисмо шансу да пређемо на софистицирану производњу софтвера за аутономна возила, у коју највеће светске компаније тренутно улажу око 100 милијарди евра.
Рапидан дигитални напредак до 2025. године
Пре тога, 99 одсто села у Србији би требало да добије брзи интернет до краја 2025. године, обећавају званичници. Као велики приоритет републичке владе наводи се увођење вештачке интелигенције у пословање микро, малих и средњих предузећа. То ће, указују они на власти, значајно подићи њихову продуктивност, побољшати конкурентност домаће привреде и самим тим обезбедити раст плата, али и пензија.
Колико је Србија дигитално напредовала, не може се гледати само кроз раст извоза ИТ производа и услуга, иако је он импресиван. Од 2017. године извоз домаћег ИТ сектора је растао годишње у просеку за 25 одсто. Прошлогодишњи је био чак 45 одсто, на скоро 2,7 милијарди евра, а суфицит у спољно-трговинској размени ИТ услуга премашио је 1,5 милијарди евра.
И ове године – упркос вестима о кризи и отпуштањима у светској и домаћој ИТ индустрији због отказивања послова са иностраним партнерима, посебно у аутсорсинг услугама – извоз је, према изјавама републичких званичника, порастао у првих шест месеци за чак 40 одсто, на 1,6 милијарди евра. Остварен је суфицит од 1,24 милијарде евра.
Међутим, између иностраног успеха домаћих софтвераша и пласирања производа на овдашњем тржишту велики је јаз. У Србији ради више од 3.780 ИТ компанија са преко 48.000 запослених, али врло мали број је окренут пословању са домаћим фирмама, пре свега зато што је оно далеко мање исплативо.
Привреда мало улаже у свој ИТ развој
Домаће ИТ тржиште расте за око 10 одсто годишње, дакле више него упола мање од просечног раста ИТ извоза из Србије. Премда је вредност домаћег ИТ тржишта, према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), порасла са 736 милиона евра у 2021. на више од 800 милиона евра у 2022. години, она је више од три пута мања од прошлогодишње вредности ИТ извоза.
Разлог је што сама привреда мало улаже у (свој) ИТ. Како наводи Милован Матијевић, аналитичар специјализован за ИТ сектор, домаћа предузећа издвајају за ИТ свега 0,5 одсто прихода у поређењу са светским просеком од четири одсто, а када се упореди висина прихода, тај јаз је у апсолутном износу још већи.
ИТ компаније које раде на дигитализацији домаће привреде су систем-интегратори и оне које се баве развојем, подршком и имплементацијом пословних софтвера. Матијевић истиче да ова предузећа запошљавају свега 5.000 ИТ стручњака, који би требало да дигитализују око 220.000 активних предузећа у Србији.
Скоро 90% српских ИТ стручњака ради у страним компанијама
То истовремено значи и да од укупно 48.000 запослених у ИТ индустрији, 43.000 њих ради у компанијама које нису заинтересоване за пословање на домаћем тржишту.
Ако се овакав тренд настави, можемо доћи у ситуацију да ИТ компаније из Србије јефтино продају информатичку радну снагу странцима, а да домаће фирме и организације увозе све скупља страна софтверска решења, упозорава Матијевић.
Зато не чуди да запослени у ретким ИТ фирмама које су окренуте српском тржишту траже да се држава много више позабави дигитализацијом домаће привреде.
То подразумева и већу јавну промоцију оних домаћих предузећа која су захваљујући дигитализацији успела да се изборе са далеко моћнијом страном конкуренцијом и зато могу подстаћи друге да следе њихов пример.
Како стојимо према региону
Прeмa подацима које износи Већe за регионалну сарадњу (RCC) у свом извештају „Western Balkans digital economy society index – WB DESI 2022 Report“, већина српских предузећа још увек не успева да подигне вредност свог пословања одговарајућом применом нових технологија.
Прeмда се 26 одсто малих и средњих подузећа бави електронском трговином, само три одсто њих продаје своју робу и услуге на овај начин преко границе, што је пад за осам одсто у односу на 2019. годину. Када је реч о најнапреднијим технологијама, ситуација је још лошија, укључујући и податак да свега један одсто фирми примењује вештачку интелигенцију у свом пословању.
Поређење са другим земљама Западног Балкана показује да само седам одсто предузећа у овом региону користи велике базе података за пословне анализе. У томе предњачи Црна Гора (15%), следе Северна Македонија (13%) и Албанија (10%), док је у Србији удео таквих фирми тек 3,8 одсто, а просек ЕУ износи 14,2 одсто.
Нешто мање од четвртине предузећа у региону има пословни софтвер (ERP), у поређењу са 38 одсто у Европској унији. Тај удео у Црној Гори и Албанији износи по 35 одсто, у Босни и Херцеговини 26 одсто, док у Србији ERP користи 22 одсто предузећа, што је и испод просека Западног Балкана. Само 16 одсто компанија у региону има барем једну софистицирану услугу у облаку. То је значајно испод просека ЕУ од 34 одсто, а рачунарство у облаку примењује нешто више од петине свих предузећа у Србији, Албанији и Црној Гори.
Све је базирано на људском капиталу
Оно што Србију издваја у региону је људски капитал. Поменуто истраживање показује да Србија има 64 одсто становника који поседују основне дигиталне вештине, за осам одсто више од просека Западног Балкана.
Већи је и удео ИТ стручњака у укупном становништву (3,3% наспрам 2,6% у региону). Број дипломираних информатичара је порастаo за 15 одсто у последње две године, по чему је Србија премашила и просек Европске уније, као и по броју жена у ИТ индустрији – код нас је њихово учешће 23,5 одсто, у односу на просек ЕУ који износи 19,1 одсто.
Људи су један од највећих адута Србије, потврђује и најновији извештај Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) из септембра ове године, који рангира 132 државе према иновативности. Србија је прошле године напредовала за две позиције и пласирала се на 53. месту, на којем је иначе била и 2020. године.
Према појединачним критеријумима, Србија најбоље стоји када је реч о инфраструктури (35. место), софистицираности ИТ тржишта (41. место) и људском капиталу и истраживању (51. место).
Најслабија је када се мери укупна економска вредност коју продукују иновације (92. место), степен дигитализације привреде (68. место) и институција (57. место). У извештају се истиче да су улагања у иновативност (41. место) далеко већа од учинка иновација (64. место).
