Високе камате успоравају привредни раст, јер нема инвестиција и потрошње. Због тога се сви увелико питају када би највеће светске централне банке могле да почну са такозваним монетарним попуштањем, односно са смањењем камата. Многи постављају питање и шта је приоритетније за сваку економију. Да ли је то смањење инфлације преко високих камата или што пре треба смањити камате како би кренуо привредни раст?
Високе камате које су уведене да би се сузбила инфлација у Европи могу да имају негативан утицај на привредни раст и запосленост, упозоравају економисти. Неки од њих сматрају да је потребно повећати каматне стопе постепено и опрезно, док други мисле да је важније фокусирати се на стимулисање потрошње и инвестиција.
Пример за то је Немачка, која ће вероватно ући у техничку рецесију, пошто је имала два узастопна квартала са негативним растом БДП-а. Иако нису једини фактор, високе камате су допринеле смањењу кредитне активности и привредне динамике. Потрошачи су мање склони да се задужују за куповину добара и услуга, а привредници за финансирање својих пројеката.
Зато се поставља питање који је прави баланс између контроле инфлације и подршке расту. Професор економије Зоран Гајић каже да је то велики изазов за креаторе економске политике, који често имају политичке мотиве за своје одлуке. Он објашњава да људи више цене ниску незапосленост него нешто високу инфлацију, али да би требало да постоји раздвајање одговорности између извршне и монетарне власти. Према њему, извршна власт треба да ради на повећању привредног раста и запослености, а монетарна власт на одржавању стабилности цена.
#GuvernerNBS: Повратак инфлације у границе циља очекујемо у другом тромесечју 2024, што је нешто раније у односу на нашу пројекцију из маја, чему доприноси додатно заоштравање монетарних услова у јуну и јулу.
— Народна банка Србије (@SrbNarodnabanka) August 16, 2023
Смањење инфлације је кључно за снижавање каматних стопа у Србији, које су тренутно на високом нивоу и оптерећују дужнике. Могуће да ће камате наредне године у реалном износу бити веће него ове године зато што ће номинално да остану исте, а инфлација ће да буде мања. То значи да ће више одузимати од расположивих доходака грађана, привреде и државе. Камате су сад седам одсто за задуживање у еврима, што је велики терет и за привреду и за грађане и за државу, пошто је инфлација у еврозони пала на 2,4 одсто.
