Олимпијски пламен оживљен је у древној Олимпији и кренуо је на пу кроз Грчку ка Марсељу одакле ће се проносити Француском, до Париза, где ће 26. јула бити отворена 33. Олимпијада модерног доба.
Облачно време онемогућило је паљење сунчевом светлошћу преко стаклених плочица, па је примењен план „Б“, тако што је дан раније с генералне пробе у лампи сачувана ватра која је затим пренета на бакљу.
Из Пиреја иде за Марсељ
Прва је пламен пред остацима храма богиње Хере преузела грчка глумица Мари Мина која га је затим предала грчком олимпијском шампиону у веслању из Токија 2021. године Стефаносу Дускосу.
Он је бакљу, затим, пред спомеником подигнутом у част оснивачу модерног олимпизма Пјеру де Кубертену, после двеста метара, предао првом француском носиоцу, пливачици Лор Маноду која је своје прво олимпијско злато освојила баш у Грчкој, у Атини 2004. године пливајући 400 метара слободно.
Пламен ће, затим, широм Грчке, трасом дугом пет хиљада километара, преко седам острва, пронети око 600 носилаца, уз обилазак атинског Акропоља. Бакља ће 26. априла стићи у Луку у Пиреју одакле ће једрењаком „Белем“ отпловити ка Марсељу где ће је 8. маја сачекати 150.000 људи.
Пламен ће у Француској носити 10.000 људи
Олимпијски пламен ће у Француској носити десет хиљада људи, познати спортисти, али и други заслужни грађани.
Бакљу је израдио француски дизајнер Матје Леанер, висока је 70 центиметара и тешка је 1,5 килограма.
Ватра ће обићи 450 места у Француској и пет прекоморских територија, велике градове, али и пећину Ласко, ракетодром Куру у Гвајани, дворац у Версају, вијадукт Мијо, а успињаће се чак и степеницама Фестивала у Кану, да би се истакао културни, историјски и грађевински понос Француске.
