Сем споменика Камени цвет и неколико хумки око њега данас кад уђете у Јасеновац ништа не говори да је на том месту некада био један од најужаснијих логора смрти у светској историји. Мало место, са уским улицама, старим оронулим кућама на којима се још виде трагови из последњег рата деведесетих година. Али, на путу од манастира до Каменог цвета, ушушкан је један објекат – стара усташка болница.
Године запостављања, заташкавања и прећуткивања довеле су до тога да се наука тек данас озбиљније бави Јасеновцем. Сем архивске грађе и бројних докумената, није сачуван скоро ниједан објекат у Јасеновцу.
Међутим, 2017. године долази се до значајног открића. На имању породице Клинцов откривено је да су сачувана два објекта усташке болнице. Исте године, породица Клинцов је своје имање даровала Манастиру Јасеновац. Тако да су и ова два преостала објекта дошли у власништво Српске Православне Цркве.
У питању су објекти који су у периоду Другог светског рата кориштени као апотека, лабораторија и затвор за лекаре и медицинско особље. Управо ови објекти су и последњи сачувани објекти концентрационог логора и логора смрти у Јасеновцу.
Усташка болница
Историчар и један од највећих познавалаца теме Јасеновца, Драгослав Илић за Компасинфо каже да је усташка болница формирана у новембру 1942. године за потребе лечења припадника усташких јединица стационираних у јасеновачком комплексу концентрационих логора и логора смрти, као и оних јединица које су биле задужене за заштиту логора.
„Сама болница се налазила ван зидина логора, у селу Јасеновац на имањима породица Клинцов, Тривунчић и Мачкић. Потреба за формирањем болнице јавила се након великог прилива логораша у љето 1942. године. Тада су значајно увећане и усташке посаде у Јасеновцу“, објашњава Илић.
Саму болницу, каже он, су чиниле пријемна амбуланта, болнички одјел за смештај болесника, операциона сала, соба за рендгеном, стоматолошка амбуланта, лабораторија, апотека са складиштем за лекове, купатило са парном станицом за дезинфекцију и затвор за лекаре и болничко особље.
„Ако је судити по изјавама свједока болница је, за оно вријеме и ратне услове, била јако добро опремљена опремом и медицинским материјалом. Комплетно особље болнице чинили су логораши. Кроз болницу је прошло више десетина љекара и другог болничког особља међу којима су преживјели рат само њих пет“, каже Илић.
Један од прозора у спољни свет
Значај усташке болнице био је у томе што је она била један од неколико прозора у спољни свет.
„Преко љекара и медицинског особље иза зидина логора могле су доспјети информације о животу у логору и поступању према логорашима. Током 1944. године ликвидирано је комплетно особље блнице када су откривене њихов везе са Народноослободилачким покретом“, каже Илић.
Управо за њу је везана прича о Светом старцу Вукашину из Клепаца.
„Наиме, др Недо Зец је у моменту кад га је усташа Жиле Фригановић позвао и испричао му како је на такмичењу у клању Срба Срео старца Вукашина, био љекар у усташкој болници“, открива Илић.
Музеј
Како је реч о једином аутентично сачуваном објекту, било је важно да се њему да већи значај. Кренуло се у опремање, а на дан прославе Светих Новомученика Јасеновачких објекат је свечано освештан и отворен за посетиоце.
Одбор за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и Музеј жртава геноцида 2021. године ангажовали су стручњаке како би се озбиљније истражили тему усташке болнице. Резултати њиховог досадашњег истраживања презентован је управо у Музеју у сталној изложбеној поставци под називом „Усташка болница 1942–1945.“
Аутори изложбе су др Милан Гулић, Бојан Арбутина, Александра Мишић и др Стефан Радојковић. Према речима самих аутора постављена изложба представља само нуклеус замишљене сталне поставке која ће бити употпуњена у неколико етапа у наредном периоду.
Александар Стојановић
