СЕЛО Ојмјакон у далекоисточном делу Сибира важи за најхладније настањено место на планети – најнижа измерена температура тамо је -71,2 °Ц.
Температура у Ојмјакону пада испод нуле током већег дела године, а просечна температура у граду зими пада на -58 степени Целзијуса. Дође време када температура достигне тачку у којој мозак утрне, људи држе моторе својих возила да раде 24 сата дневно и једу тешке месне производе да би остали живи. Али људски мозак функционише сасвим другачије; смислили су безброј трикова да преживе хладноћу у овом месту.
Ојмјакон је руско сеоце у републици Саха, на обали реке Индигирке, у којем живи око 500 становника. Просечна температура у граду зими пада на -58 степени Целзијуса, али током лета температуре могу достићи и 25-30° Целзијуса. Ветар дува ретко кад, а годишње падне тек нешто више од 200 милиметара кише.
Како се село налази близу северног пола, и дужина дана и ноћи током године драстично варира — током децембра дан траје само три сата, а у јуну чак 21 сат. Упркос свему томе, захваљујући чистом ваздуху, здравој исхрани и чистој води, становници овог места су познати по дуговечности. Можете ли да замислите како у таквој „ледари“ изгледа свакодневни живот?
За почетак, нема мобилне телефоније, јер се уређаји смрзавају у џеповима, а они који немају угрејане гараже, аутомобиле не гасе преко ноћи, јер ујутро не би ни могли да их упале.
Због проблема са залеђеним цевима, канализација нема много смисла, па се тоалети, углавном, смештају изван кућа. Жива се у термометрима замрзава, чак и мастило у оловкама, а кад се врела вода сипа у шољу и проспе у ваздух, претвара се у снежни облак.
Живот и свакодневница у леду
Једе се месо, углавном. Становништво Ојмјакона се највећим делом бави сточарством и риболовом. Због изузетно ниских температура и чињенице да се земљиште леди до дубине од чак 1.500 метара, узгајање житарица, воћа или поврћа није могуће, а у исхрани су, сходно томе заступљени дивљи плодови локалних биљних врста.
Међу локалним специјалитетима издвајају се млечни производи „хајак“ и „кјорчех“, који су слични путеру и сладоледу, као и најпознатије ојмјаконско јело — „строганина“ (остругана свеже залеђена риба). Још један истакнути специјалитет места су коцке леда направљене од коњске крви послужене са макаронима. Све ово је апсолутно неопходно за преживљавање на овом хладном месту.
У Ојмјакону постоји једна продавница, дом културе и спортски центар, школе и вртић. Занимљиво је да деца иду у школу чак и кад температура падне на -50. Часови се отказују за ученике од првог до петог разреда само ако температура падне на -52 степена.
Околина је богата налазиштима и рудницима злата који се експлоатишу. Познати су и изворима топле воде, а туристи који залазе у ове крајеве. Туристи углавном то чине да би тестирали сопствене границе. Тако је недавно на овом месту одржан маратон у најекстремнијим условима хладноћа.
Споменик на главном тргу обележава дан 1924. године када је температура пала на рекордних 71 степен испод нуле. Ојмјакон се такође налази северно од Охотског мора и веома је удаљен од цивилизације много насељенијих места. Висока бетонска статуа огромног бика у центру града означава најнижу температуру икада забележену у било ком насељеном месту на земљи. Иронично, значење Ојмјакона на руском је „вода која се не смрзава“. Насеље је настало двадесетих година 20. века када су сточари напојили своје ирвасе на тамошњем термалном извору и сматрали да би било идеално да се ту настане. У овом селу је и ношење наочара опасност јер могу да се приликом хладноће залепе за лице, а ово је само један од најобичнијих проблема екстремно хладног времена.
