Нетрпељивост према православним Србима у ФБиХ се више ни не скрива. То је постао системски начин дјеловања. Инциденти се само нижу, а реакција – или их уопште нема или се све заврши без адекватних казни. Бити Србин православац у ФБиХ данас подједнако је тешко као прије 30 година.
Истина, поједине светиње су обновљене. Истина је да су њих обнављали и честити, савјесни припадници других вјера. Међутим, већи проблем лежи у томе што се на дјела оних несавјесних и радикализованих појединаца скоро не реагује. Изгледа да је наметнути наратив о мултиетничности Бошњака мантра која се не смије ничим угрозити.
И само треба погледати како се у земљи Босни и Херцеговини ради све наопако, како се мајсторски изврћу тезе гдје је угрожени нападач, а онај који подрива мир жртва. Док слушамо о „српским ударима на Дејтонски мировни споразум и сувереност БиХ“, они малобројни Срби који живе у ФБиХ свакодневно су мета напада, пријетњи и увреда. Чак и мртви.
Посљедњи примјер је морбидна пријетња упућена свештеницима Саборног храма Успења Пресвете Богородице у Тузли. Да ствар буде гора, гнусну пријетећу поруку из затвора у Зеници послао је исти човјек који је само три мјесеца прије оскрнавио Саборни храм. Џевад Хасић у јулу ове године оскрнавио је цркву, црквену продавницу и украли новац.
Као да му то није било довољно, па је свештенству Храма послао гнусну поруку, сљедећег садржаја:
„Ми као Тузлаци смо иначе мултиетнички народ, али ви нисте добро дошли у наш град соли (колоквијални назив за Тузлу), те вам обећавам да ћу то звоно пребацити на вибрацију, а свештеника са кандилом преобратити ћемо на ислам како би дотични могао да учи езан пет пута на дан, са највећим задовољством. Крст ћемо замијенити са мјесецом и звијездом, као у Ал Акси џамији. Аллаху акбар…“
И код овог несрећног, а могуће и дубоко обољелог од мржње, препознаје се тачно оно како федерална елита годинама системски представља Бошњаке. Он у уводу наглашава мултиетничност (чији је ваљда и он дио), а онда у наставку износи радикалне ставове какве приличе покрету Ел муџахид.
Баш та матрица у којој ће се радикални ислам представити као мултиетничност системски је кроз медије, јавност, политику наметана од стране Сарајева. Само у њиховим мозговима идеологија Хамаса може бити представљена као грађанска, па чак и мултиетничка. Сваки напад, вишегодишње пријетње, застрашивања представљани су као изоловани инциденти несавјесних појединаца.
Ипак, никада нисте доживјели да Исламска заједница у БиХ или било који политичар или медиј осуде такво понашање. И никада нећемо доживјети. Јер ништа, понављам, не смије нарушити представу Бошњака као једине угрожене групације у БиХ. Треба одржати наратив да су они једине жртве, а сви други агресори. Па је тако њима дозвољено и да промовишу радикални исламизам, док би сваки изолован инцидент на штету Бошњака био представљен као системски напад на Бошњаке.
Овај случај је само посљедњи у низу случајева. Прије само 20-ак дана код Зенице је на православном гробљу је поломљено 60 крстова на надгробним споменицима на српском православном гробљу. На бројним српским стратиштима, а којих је пуна Босна, слике порушених надгробних плоча, зараслих гробаља, поломљених крстова нису никаква вијест. То што су протјерани са кућног прага није им довољно, па нападајући и мртве, шаљу поруку и живима – овдје нисте добродошли.
И колико год њихови медији се правили мртви, вјерски поглавари извртали тезе, а политичари бриселским ријечником позивали на „уздржаност свих страна“, немогуће је сакрити да је данас бити Србин у ФБиХ веома опасно.
А све ово не говори о Бошњацима као народу, него о једном србофобном систему који је прожет кроз политику, медије, невладине организације и сваки облик јавног живота. У обнови Саборног храма у Тузли учествовали су и Бошњаци, а таквих примјера је много. Али ти нормални људи не уклапају се у чаршијске планове којима је стазе утабао још Алија Изетбеговић.
У тим плановима радикални ислам је друштвено прихватљив, а једино пожељно уређење је да се од БиХ направи исламска република. А на том путу, једина сметња су Срби – Српска православна црква и Република Српска.
Александар Стојановић за Компасинфо
