Централне банке света настављају да се окрећу злату као сигурном улогу у несигурним временима. Прецизније, у октобру су купиле 42 тоне злата, што је 23% више од просечне месечне куповине од почетка године, према подацима Светског савета за злато (ВГЦ). Ова куповина је била мања од претходног месеца, када је достигнута рекордна цифра од 72 тоне, али и даље виша од просечне месечне куповине у првих девет месеци године, која је износила 34 тоне.
With inflation slowing, market sentiment leans towards a pause in rate hikes. Analysts predict a Fed shift to rate cuts in 2024. Holding gold seems promising, contingent on the Fed’s decision, US economic performance, and vigilant monitoring of inflation data.#Gold #GoldPrice pic.twitter.com/JP12oF6Kzo
— Thai Nguyen (@Thai_Nguyen_851) December 4, 2023
Централне банке купују злато из више разлога. Један од њих је да диверзификују свој портфолио резерви, који се обично састоји од валута и државних обвезница. Злато им омогућава да смање ризик од инфлације, девалуације или губитка поверења у неку валуту или државу. Злато је такође актив који нема ризик, што значи да нема обавезу нити зависност од другог лица или институције. Злато је такође ликвидно и универзално прихваћено као средство плаћања.
Ко највише купује злато?
На првом месту по куповини злата је Народна банка Кине, која је у октобру пријавила куповину 23 тоне злата, што је 12. месец за редом да повећава своје златне резерве. Кина је други по величини поседник злата на свету, после САД, са око 2.000 тона у свом сефу.
На другом месту је Централна банка Турске, која је у октобру купила 19 тона злата, повећавши своје укупне резерве на 498 тона. Турска је пети по величини поседник злата на свету, после Русије, и има једну од најбржих стопа раста резерви у последњих неколико година.
На трећем месту је Народна банка Пољске, која је у октобру купила шест тона злата, доводећи своје резерве на 340 тона. Пољска је овог лета направила велику вести када је обелоданила да је купила 100 тона злата од Банке Енглеске и пребацила га у свој дом.
Остале централне банке које су купиле злато у октобру су Резервна банка Индије (4 тонe), Чешка народна банка (2 тонe), Народна банка Републике Киргизијe (1 тонa) и Централна банка Катарa (1 тонa).
Злато је тражено и од стране инвеститора, улагача, индустрије и потрошача. Међутим, централне банке имају посебну улогу на тржишту злата, јер оне представљају званични сектор, који држи велики део светских златних резерви. Преко 34.000 тона злата, или око 17% укупне количине злата која је икада ископана, налази се у сефовима централних банака.
