Француска странка деснице Национално окупљање (НР) изашла је из првог круга парламентарних избора одржаних у недељу у вођству од 33 одсто освојених гласова. Французи су своје гласове доминантно дали странкама деснице.
Левичарски савез Нови народни фронт (НПФ) био је одмах иза њих са 28 одсто. Савез француског председника Емануела Макрона заостао на трећем месту са око 21 одсто гласова.
Макрон је сада позвао све центристичке и левичарске странке да се уједине како би се спречило да крајња десница преузме контролу над парламентом.
Који су неки од главних разлога зашто су се француски бирачи као никад до сад окренули партији коју предводе Марин Ле Пен и Жордан Бардела, омогућивши им да први пут победе у првом кругу француских парламентарних избора?
Проста чињеница да је то могуће већ је постала историјска, каже искусни француски коментатор Алан Дуамел.
Домаћи разлози и стање привреде
У самом врху листе приоритета за гласаче је криза трошкова живота, која је утицала на њихову куповну моћ, као и цене енергената које су се винуле у небеса, приступ здравству и страх од пораста стопе криминала који Французи зову „несигурност“.
Иако је француска привреда уопштено гледано у добром стању, у регионалној Француској, далеко од великих градова, људи су за BBC рекли да се осећају као да их игноришу, док средства и пажња одлазе градовима, а регионална незапосленост у неким областима достиже чак 25 одсто.
Локално становање је за неке недоступно, док су у неким областима школе затворене због смањења буџета а многи су узнемирени зато што се локално здравство затвара у корист већих чворишта у урбаним центрима.
Професор Томас Пикети је за BBC рекао да добитници глобализације чине главни блок подршке Макрону, а они који се осећају напуштено нагињу чврстој десници.
Пикети, аутор бестселера Капитал у 21. веку, идентификује велику базу подршке „у малим градовима који су доживели велики губитак индустрије и имају много потешкоћа са приступом јавним службама, железничке линије им се укидају, болнице затварају – тешко је образовати децу кад живите далеко од великих центара“.
„Људи нису срећни“
Патрик из града Понто Комбо, источно од Париза, гласао је за Национално окупљање на европским изборима и рекао за BBC: „Људи овде желе промене и мотивисани су да гласају.“
„Нису срећни кад се не осећају безбедно на улицама.“
Међу бригама гласача су и пензије након што је Макрон прошле године преточио у закон крајње непопуларну реформу своје владе, која је подигла границу државне пензије са 62 на 64 године.
Макрон је рекао да је ова реформа кључна за спречавање урушавања пензионог система.
Скорашња велика поскупљења струје и гаса за грејање домова представљају велики проблем за гласаче, а лидер НР-а Жордан Бардела обећао је да ће се усредсредити на смањење ПДВ-а за енергенте и списка од 100 основних намирница, као и да ће укинути владине пензионе реформе у року од неколико месеци.
Незадовољство постојећим системом
Гласачи такође често говоре да политички систем не функционише за њих, да се Национално окупљање још није опробало у влади и да вреди испробати промену.
„Задовољан сам, јер нам треба промена“, рекао је за новинску агенцију Ројтерс Жан-Клод Гаиле (64) у упоришту Марин Ле Пен Енен-Бомону после недељног гласања.
„Ствари се нису помериле, а морају да се помере.“
Још једна присталица Националног окупљања, Маргарита (80), такође у Енен-Бомону, рекла је:
„Национално окупљање је успело да се истакне зато што је људима доста свега. И зато људи сада говоре: ‘Баш нас брига, гласајмо и видимо шта ће се догодити. Али сада се плашим да ће друге политичке странке поставити препреке успут. Гласали смо, ово су резултати, морамо да их прихватимо и видимо шта ће се догодити.“
Али становница оближњег Оињија, Јасмина Аду, каже да је била шокирана НР-овим успехом.
Она каже да су гласачи изманипулисани да подрже крајњу десницу и да би њихова одлука могла да доведе до озбиљних и опасних подела у француском друштву:
„Наравно, шокирана сам. Тужно ми је све то, зато што мислим да људи нису свесни шта се дешава. Узимају у обзир само куповну моћ и друге ствари које су краткорочне и видљиве. Али иза тога се крије много идеја и манипулације, које ће нас одвести у другачију врсту рата“
Многи окривљују председника Макрона за актуелну кризу у којој се обрела земља.
Софи Педер, шефица париског бироа Економиста, каже за BBC: „Он је створио консензусни покрет да би окупио људе различитих политичких убеђења. То је успело и требало је да оконча бескрајне свађе које су се водиле у парламенту између две стране.
„Али резултат је тај да су се умерена левица и умерена десница сада придружиле Макрону и то је оставило као једину алтернативу – екстремисте.“
Борба против имиграције и бојазан за француски идентитет
Током година, Марин Ле Пен, лидерка посланичког клуба Националног окупљања у парламенту, радила је на томе да њена странка уђе дубље у главни ток и постане прихватљивија за француске гласаче.
Она ју је удаљила од антисемитских и екстремистичких корена њеног оца Жан-Марија Ле Пена, и његових колега оснивача Националног фронта, и преименовала странку у Национално окупљање. Међутим, то је и даље популистичка, евроскептична и изразито антиимигрантска странка.
Њен актуелни лидер Жордан Бардела рекао је да жели да забрани двојним француским држављанима да доспеју на осетљиве стратешке положаје, назвавши их „полудржављанима“. Он такође жели да ограничи социјалну помоћ за имигранте и да укине аутоматско право француског држављанства за децу са родитељима рођеним у иностранству.
Али планирана забрана ношења марама у јавности за сада није приоритет. Странка игра на страхове да се имигранти, поготово муслимани, неће интегрисати у француско друштво.
На пример, једна кандидаткиња, Иванка Димитрова, рекла је за BBC да ће странка предузети мере против имигранта који желе да њихови верски закони буду изнад закона француске земље.
Нема доказа да је ово уверење доминантно у имигрантским заједницама, а странка такође није била сасвим јасна какве ће то „мере“ предузети, мимо већ важећих закона.
Лејла Абуд, шефица бироа Фајненшел тајмса у Паризу, каже: „Јавно мњење у Француској се окренуло изразитије против имиграције у последњој деценији: корене тога можда можете да вежете за кризу избеглица из сиријског рата 2015. године. Политичари се мењају у односу на промене које виђају око себе.“
Што се тиче ЕУ, Национално окупљање је обећало окончање примата европских закона, камена темељца ЕУ пројекта.
Али њихова анти-НАТО и анти-ЕУ политика је ублажена, а од блиске везе Националног окупљања са Русијом Владимира Путина одустало се у тишини. Излазак из ЕУ није део агенде од 2022. године.
Крајња десница на друштвеним мрежама
Национално окупљање је водило успешну кампању са простим слоганима и идејама, играјући на страхове људи да ће изгубити француски идентитет и од шире кризе трошкова живота.
Они користе друштвене мреже врло ефектно да би подигли популарност и да се бирачима представе као поуздани и познати.
„У Француској ми Жордана Барделу зовемо ТикТок политичарем зато што је политичар који мобилише друштвене мреже и изразито је на властитом терену док то ради“, каже за BBC Винсент Лебру са Универзитета Франш-Конте.
„То је нешто што је у значајној мери допринело његовој популарности. Не знате шта тачно предлаже, али то често виђате.“
„Већина људи нису расисти“, каже Шарл Кулиоли, кандидат крајње левог НПФ-а који је супротстављен НР-у. Њима је само доста система, доста им је Макронове политике, уз све што им је било обећано.“
