Mноги грађани Србије Нову годину дочекују два пута. По званичном грегоријанском и, 13 дана касније, по јулијанском календару, иако је „ревидирани“ или „нови јулијански календар“ чији је творац српски научник Милутин Миланковић најпрецизнији у односу на тропску годину.
Миланковићев новојулијански календар је унапређени грегоријански. Има знатно већу прецизност, а постојећа структура календара није мењана. Суштина је у томе да се направи календар који ће имати што мање одступање од астрономског времена за које Земља направи круг око Сунца (365,2563666 дана), а да се што мање задире у постојеће навике око коришћења календара.
Ко га је прихватио?
Повећана тачност остварена је тако што је предложено да буде преступна свака четврта несекуларна година и само оне секуларне године које кад се поделе са 900 дају остатак два или шест. Овако дефинисан календар имао би годишње кашњење од 2,75 секунди, а грешку од једног дана имао би за 31.418 година.
Календар су прихватиле: Васељенска патријаршија, Александријска православна црква, Румунска, Бугарска, Грчка, Албанска и Кипарска православна црква. Јулијански су задржале Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска и Српска православна црква.
Дакле ниједна православна црква није прешла на грегоријански, већ су прихватиле нови јулијански Миланковићев календар. Ова два календара за сада се преклапају и биће подударни све до 2800. године, која је по грегоријанском преступна, а по Миланковићем није. Ако би остала у употреби сва три календара тада бисмо имали три Божића и три Нове године. Божић би био 25. децембра за католике, 26. децембра за православце који су прихватили Миланковићев и 13. јануара за православце који још користе јулијански календар. Нова година би била 1, 2. и 19. јануара.
Разлика између јулијанског и грегоријанског календара данас је 13 дана, и расте. Уколико српска православна црква настави да време рачуна по старом јулијанском, Божић ће 2.100. године бити 8. јануара. Црква је имала прилику да поништи разлику прихватањем Миланковићевог календара, који је сама наручила.
„Православни нису хтели да прихвате ту корекцију која је настала на Западу и која је тамо била општеприхваћена, касније и од других држава на истоку, а опет је постојала свест о томе да календар није уједначен и онда се јавила потреба да и ми направимо неко уједначавање календара и негде је Миланковић као највећи научника тада и познавалац кретања небеских тела био погодна личност да тај подухват предузме“, објаснио је раније др Зоран Деврња са Православног богословског факултета.
Став Српске цркве
Календара који у секунди прати круг земље око сунца нема, али је Миланковићев најпрецизнији. Касни тек нешто више од 2 секунде на годишњем нивоу.
„Наша црква заиста има један саборан приступ одлучивању у православној цркви и одувек је инсистирала на консензусу свих, на сагласју свих цркава по неком питању. Будући да није постојала та сагласност на конгресу из 1923. године онда је наша црква остала при томе да ако не постоји сагласност сви останемо на старом“, истакао је др Зоран Деврња.
У свету, највише се користи грегоријански календар. Он је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца прихваћен 1919. године.
Сам Миланковић је забележио да је Архијерејски сабор СПЦ септембра 1923. у Сремским Карловцима у принципу усвојио нови календар. Али је спровођење одложено за време „када реформисани календар прихвате и примене и све остале православне цркве“.
Дакле, Српска православна црква начелно је прихватила Миланковићев календар. Међутим, заузела је став да ће га почети примењивати последња. Односно, чекаће се да га почну примењивати све Помесне Цркве, како би се постигло свеправославно јединство.
