Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп је поручио како жели да Канаду учини 51. државом САД, да преузме контролу над Панамским каналом. Али и да купи Гренланд. Он чак не искључује могућност употребе војне моћи за преузимање Гренланда, иначе данске територије – где се налази америчка војна база.
Трамп је одбио је да искључи употребу војне или економске моћи за постизање овог циља. Зашто Трамп жели да преузме Гренланд? То је територију која је 80 одсто прекривена снегом и удаљена је више од 3.000 километара од главног града Вашингтона
На крају света
Смештен између Арктичког и северног Атлантског океана, Гренланд је највеће острво на свету и географски део Северне Америке. Ово арктичко острво има 2,17 милиона квадратних километара. То га чини око три пута већим од америчке државе Тексас.
Гренланд је држава, али није независна. Првобитно су нордијска насеља на Гренланду била део Норвешке па су се тако придружила као део Данско-Норвешке од 1380. па надаље. Када је Норвешка стекла независност 1814. године, Гренланд, Исланд и Фарска острва остали су под данском контролом. Данас је Гренланд и даље део Краљевине Данске, али ужива широку аутономију и може одлучивати о многим областима политике без мешања Копенхагена.
Ово острво је најређе насељена територија на свету. Дом је за око 56.000 становника, углавном домородачких Инуита. Око 80 одсто територије је покривено ледом. То значи да већина људи живи на југозападној обали око главног града, који је ближи Њујорку од Копенхагена. Унутрашњост земље је углавном прекривена глечерима. Привреда се углавном заснива на риболову. Велике субвенције данске владе чине око петину БДП-а.
Неке данашње мапе света могу да доведу у заблуду у погледу тога како Гренланд заправо изгледа. Острво је било под данском влашћу од раног 18. века до 1979. године, када је постало самоуправна територија. Од 2009. Гренланд има право да прогласи независност путем референдума.
Гренландски премијер Муте Егеде позвао је на независност од Данске. Однос између Копенхагена и Нуука није увек био добар, а дискусије о независности од Краљевине се редовно појављују. Ово се појачало како се интересовање за Арктик повећало. Неки такође указују на незаинтересованост и неразумијевање гренландских и арктичких питања у Копенхагену. Интервенција САД у ово унутрашње политичко питање само је гориво на ватри.
Покушаји куповине
САД су и у неком периоду размишљале о куповини Гренланда. Било је то најмање два пута укључујући 1867. и 1946. Први пут, САД су купиле Аљаску од Русије. Након овога, амерички државни секретар Вилијам Сјуард покушао је да преговара о куповини Гренланда од Русије, али покушај није успео.
САД су окупирале Гренланд 1941. након инвазије нацистичке Немачке на Данску током Другог светског рата. Док је Гренланд још био данска колонија 1946. године, амерички председник Хари Труман предложио је куповину острва за 100 милиона долара у злату, што је Данска одбила. Ово је урађено под тајном хладног рата и јавно је објављено тек 1991. године у извештају „Асошиејтед преса“.
Ниједна понуда није остварена. Али према споразуму о одбрани из 1951. године, САД су добиле ваздушну базу која се сада зове свемирска база Питуфик, на северозападу Гренланда. Она се налази на пола пута између Москве и Њујорка, то је најсевернија испостава америчких оружаних снага и опремљена је системом упозорења на ракете. Ако би Русија којим случајем послала ракете према САД, најкраћи пут за нуклеарно оружје био би преко Северног пола и Гренланда.
Нису нови Трампови планови
Трамп је током свог првог мандата имао исте планове. Поново их је изнео крајем прошле године, поручујући да жели да преузме контролу над острвом на ком се налази америчка војна база. У Представнички дом америчког Конгреса већ је упућен нацрт закона који има за циљ да овлашћењу преговоре да САД откупе Гренланд од Данске. Упитан да ли би искључио коришћење војне или економске принуде за освајање Гренланда или Панаме Трамп је одговорио: „Не, не могу да вас уверим у било које од та два. Али могу рећи да су нам потребни за економску сигурност“.
Тим поводом огласиосе премијер Гренланда Муте Егеде. Поновио је да је амбиција житеља овог острва да стекне независност од Данске, истичући да народ Гренланда не жели да буде ни Данац ни Американац. Егеде је такође изразио спремност да „разговара“ са Трампом. Признаје да је његово одбијање да искључи употребу силе за освајање Гренланда „озбиљно“.
Реаговао је и дански министар иностраних послова Ларс Локе Расмусен. Поручио је да Данска није спремна на продају, али и даље је отворена за разговоре, додајући да Вашингтон има „легитимне“ интересе у региону.
Стратешки положај
Аналитичари Трампов потез објашњавају чињеницом да Гренланд нуди најкраћи пут од Северне Америке до Европе. Ово даје САД стратешку предност њеној војсци и систему раног упозоравања на балистичке ракете.
САД су већ изразиле интересовање за проширење свог војног присуства на Гренланду постављањем радара у водама које повезују Гренланд, Исланд и Уједињено Краљевство. Ове воде су капија за руска и кинеска пловила која Вашингтон има за циљ да прати.
Такође, никако из вида не би требало изгубити и да Кина и Русија последњих година јачају своје арктичке војне капацитете. Руске војне операције у овом региону датирају још од марта 2015. године, што одражава потпуно нови и растући фокус на кључну област света.
Поред тога, ово острво је невероватно богато рудама, укључујући и ретке минерале који се користе у производњи батерија и високотехнолошкој индустрији. Према истраживању из 2023. године, 25 од 34 минерала које Европска комисија сматра критичним сировинама пронађено је на Гренланду.Острво обилује и налазиштима графита, бакра, никла, платине, кобалта, цинкари, нафте, али и гаса. Истраживања су открила и знатне количине злата и то на југу ове земље.
Позната лежишта титанијума и ванадијума налазе се на југозападу и истоку. Постоје и одређена налазишта уранијума. Али је његово ископавање, баш као и вађење нафте и гаса, забрањено због противљења локалног становништва. Према проценама појединих стручњака, тренутна цена процењених количина минералних резерви на Гренланду износи више од 200 милијарди долара, док само земљиште цијелогострва, с обзиром на његову стратешку локацију, је око 2,8 билиона долара.
Морски путеви
Климатске промене и губитак леда полако отвара и неке од стратешких бродских рута, продужавајући период којима се може пловити током лета на северној хемисфери. Острво би такође могло да постане важна карика у одржавању линија снабдевања од источне обале САД до северне Европе. Поред тога, топљење леда могло би олакшати и приступ природним ресурсима у неким од међународних вода.
Трамп и његови саветници сигурно су потпуно свесни да Гренланд није на продају и да њихове изјаве изазивају негодовање. Овај потез представља пример Трамповог прилично необичног приступа спољној политици и дипломатији. Што се тиче свега, од Панамског канала до рата у Украјини, Трамп даје гласна обећања. Може изгледати као да пуца из кука.
Међутим, ово је према мишљењу појединих аналитичара, преговарачка тактика. Гренланд вероватно неће постати део САД,али ако се оствари неки облик независности, ближа економска и војна сарадња са САД могла би бити природан развој догађаја. Централно питање овде је – није шта Трамп жели, већ шта жели народ Гренланда.
Дух из боце
Најава новоизабраног предсједника Америке да ће купити од Данске Гренланд, али и да би Канада могла да постане 51. држава Америке навела је и неке чланице Европске уније да буду гласније у својим територијалним претензијама.Посљедња у низу стиже из Бугарске од лидера екстремно десничарске странке Препород Костадина Костадинова који је истакао да би и Бугарска могла да почне да размишља као Трамп и затражи припајање Сјеверне Македоније „са којом дијели заједничке историјске коријене, језик и народ“, али и регију Јужна Бесарабија која је тренутно подијељена између Молдавије, Румуније и Украјине, а која према идеји овог политичара „историјски припада само Бугарској“.
Према истраживању института „Пју“, нестраначког америчког истраживачког центра са сједиштем у Вашингтону, спроведеног у 19 држава од које су углавном све чланице НАТО-а или Европске уније, испоставило се да велики број испитаника у европским државама сматра да њиховој земљи припада неки дио сусједне државе. Тако чак 60 одсто Грка сматра да ова држава полаже право на дио Турске у Средоземљу, али и дио Сјеверне Македоније.
У Турској 58 одсто грађана сматра да су територијално оштећени, у Пољској 48, Словачкој 46. И Швеђани имају територијалне претензије према сусједима, њих чак 19 одсто, као и Британци и Холанђани са 23 одсто испитаних грађана. Што се тиче централне и западне Европе, односно Чешке, Њемачке, Италије, Француске и Шпаније, тај постотак се креће око 30 одсто. Наравно, ту је и Албанија која има претензије према свим сусједима, укључујући Србију, имајући у виду да је Тирана признала самопроглашено Косово.
