Док Русија и Украјина улазе у трећу годину рата, а сукоб Израела и палестинске екстремистичке групе Хамас прети да се рашири по Блиском истоку, земље Балкана, али и поједине у Европи, разматрају поновно увођење обавезног војног рока.
Готово истовремено, Београд, Загреб и Приштина најавили су враћање обавезног војног рока, а о истој теми се говори и у Паризу и Берлину.
Игор Новаковић, извршни директор Центра за међународне и безбедносне послове (ISAC fond), сматра да је рат у Украјини очигледно променио поимање војске, не само на Балкану.
„Овај сукоб је показао да је суштина целог рата у бројности војске и артиљерије. Мислим да су сви схватили да је потребно обучено људство, јер ако немате копнене снаге или, како се то каже ‘boots on the ground’ (чизме на земљи), питање је да ли можете да се одбраните у хипотетичком рату“, објашњава Новаковић за Би-Би-Си на српском.
Обавезни војни рок поново је интересантан и због попуњавање војног кадра, јер се годинама уназад говори да велики број људи напушта професионалну војску.
„То је очигледно проблем, јер није довољно да су плате добре и обезбеђене, већ треба да се пружи и одређена каријера тим људима, што је вероватно било проблематично“, додаје Новаковић.
Док је у време бивше Југославије за неке било престижно да иду у тадашњу народну армију, па је чак био и обичај да се праве и велики испраћаји регрута, у новије време око овог питања људи су подељени, показују разне анкете.
Некада се у Југословенској народној армији (ЈНА) служило најпре 15 месеци, па годину дана, а према иницијативама у Србији, на Косову и у Хрватској, оваква обавеза би трајала много краће.
У овом тренутку, ниједна држава бивше Југославије нема обавезни војни рок.
Србија
Готово да не прође година, а да се у Србији не покрене питање враћања обавезног војног рока.
Овог пута, најава је уследила само десетак дана после избора одржаних 17. децембра и само пар дана након што је из Министарства одбране Косова објављено да се разматра обавезни војни рок.
Почетком ове године, Министарство одбране и Генералштаб Војске Србије поднели су званичну иницијативу о враћању војног рока који је суспендован 2011.
Обавезни војни рок би, према предлогу, трајао четири месеца, а ресорни министар Милош Вучевић у више наврата је рекао да ће бити задржана професионална војска као окосница одбране земље.
Он је рекао да је служење војног рока корисно за друштво и државу, да се нико не спрема за рат и да ниједна држава не може да попуни редове само професионалним војницима.
Према предлогу, војни рок би трајао четири месеца, регрути би пролазили основну пешадијску обуку са теоријском и практичном наставом, а касарне, како је најавио министар, „неће бити као некад, али неће бити ни хотели“.
Игор Новаковић каже да је велико питање „колико месеци је довољно за обавезни војни рок“.
О обавезном служењу војске говорило се и претходних година.
Председник Александар Вучић изјавио је 2018. године да се тако нешто разматра, али да се „чека процена војске и Министарства финансија“.
Из Министарства одбране су за ББЦ на српском 2018. године изјавили да „војни рок у Србији никада није укинут, већ је одлуком Народне Скупштине из јануара 2011. године обавеза редовног служења војног рока обустављена“.
„Од тада се војни рок извршава по принципу добровољности, а остала је и обавеза увођења у војну евиденцију и обавеза служења у резервном саставу“, додали су.
Само годину дана раније, Вучић је, тада као премијер, рекао да је „модернизација војске кључна, а да се о обавезном служењу не размишља“.
Србија је 2011. године добила професионалне војнике, уз могућност добровољног служења војног рока за оне који то желе.
Добровољни живот у војсци траје неколико месеци и може се служити у четири рока: у марту, јуну, септембру и децембру.
Србија је међу 21 земљом која има статус војно неутралне државе, али је 2006. године постала чланица НАТО програма „Партнерство за мир“.
Како је у региону?
У земљама бивше Југославије, тренутно постоје само професионални војни састави, а већина земаља је чланица НАТО пакта, северноатлантске војно-политичке алијансе.
Прва бивша југословенска република која је увела професионалну војску била је Словенија, 2003. године.
Црна Гора је 2006. године на референдуму изгласала одвајање од Србије, а исте године је и укинула обавезу служења војног рока.
Та држава је постала чланица НАТО-а 2017. године, а две године касније увела је добровољно служење војног рока.
После најава из Београда и Загреба, Драган Краповић, министар одбране Црне Горе, рекао је да би враћање обавезног одласка у војску донело бољу попуњеност и дугорочнију корист за читав систем одбране, али да он у овом тренутку није за то.
Попут Црне Горе, Северна Македонија укинула обавезно служење војног рока 2006, да би 27. марта 2020. и она постала чланица НАТО.
Босна и Херцеговина укинула је обавезни војни рок 2007. године.
Хрватска је обавезни војни рок заменила добровољном службом 1. јануара 2008. године, али се почетком 2024. поново покренуло питање обавезног служења.
Андреј Пленковић, председник Владе Хрватске, изјавио је да, у садашњим околностима у свету, „није лоше“ што Министарство одбране Хрватске размишља да организује краће обуке „како би се шири број људи могао упознати с основним вештинама које млађе генерације немају“.
Из Министарства одбране Хрватске су за ББЦ у писаном одговору навели да се ради „на концепту краће основне војне обуке, али да је за све остало прерано говорити“.
Крајем децембра 2023. године, заменик министра одбране Косова Шемси Сиља саопштио је да ће се 2024. године увести настава одбране и безбедности у школама, што ће олакшати служење војног рока.
„Ако ученици науче, на крају школовања лакше ће обавити обавезну службу од три месеца, или по претходном плану, три месеца зими, три месеца лети.
„Али, барем, хајде да почнемо са тромесечним пилот пројектом“, изјавио је он тада.
Наоружавање у региону
Србија је протекле деценије потрошила близу три милијарде долара на набавку новог наоружања, према недавном истраживању Радио-телевизије Србије,
Куповани су хеликоптери, дронови, транспортни авиони, радари и ракетни системи за противваздушну одбрану (ПВО), као и наоружање и опрема за пешадију и специјалне јединице.
Ту се не убрајају авиони Миг-29, тенкови Т-72Б1МС и оклопна возила БРДМ-2МС које јој је донирала Русија.
Према истом извору, Хрватска је потрошила готово упола мање за исти временски период.
Куповала је оклопна возила, хеликоптере, а део новца одвојен је за француске борбене авионе Рафал.
Албанија је од 2014. до 2023. на наоружање потрошила око 292 милиона евра.
Нешто мање новца издвојила је Северна Македонија, око 250 милиона евра.
Црна Гора је за ове потребе потрошила око 114 милиона евра.
Најмање пара на куповину оружја дала је Босна и Херцеговина – око 15 милиона долара, навео је РТС.
Велику светску потражњу за оружјем, председник Србије види и као сјајну прилику за српску наменску индустрију.
Он је средином јануара 2024. изјавио да ће бити издвојено 740 милиона евра за куповину војне опреме, а од тога ће близу 200 милиона евра бити потрошено на наоружање из домаће производње.
Пре годину дана, Вучић је у Дубаију изјавио да „у свету влада помама за оружјем, можемо да продамо све што направимо“.
Дугогодишње напетости између Београда и Приштине додатно су појачане недавном одлуком Америке да Косову испоруче антитенковске ракете џавелин и пратећу опрему по процењеној вредности од 75 милиона долара (нешто мање од 69 милиона евра).
Вучић је потом реаговао изјавом о куповини додатног наоружања „како бисмо могли да одвратимо сваког агресора“.
„Сви разумеју зашто данас морамо да имамо снажну војску, јер не бисмо без ње могли да постојимо као држава, већ само као имагинарна територија“, рекао је.
Највише наоружања Косово је до сада набавило у Турској.
Косово је 2021. потписало уговор о куповини 14 оклопних војних возила од Турске, које је Анкара финансирала у вредности од 9,7 милиона евра.
Европа и војни рок
Европске земље које нису укидале обавезни војни рок су Швајцарска, Норвешка, Данска, Финска, Аустрија, Турска, Естонија, Русија, Белорусија, Украјина, Грчка и Кипар.
Немачка, највећа европска економија, 2011. укинула је обавезно служење војног рока, али се о томе поново размишља.
Борис Писторијус, министар одбране Немачке, предложио је поновно увођење војног рока позивајући се на пример Шведске, „где све младе жене и мушкарци иду на регрутацију, а само одабрани део њих заврши основну војну службу“.
Његов предлог за сада је одбио канцелар Олаф Шолц.
И Француска тренутно разматра „лаки“ облик обавезног служења војног рока.
Председник Емануел Макрон увео је 2019. године Универзалну националну службу која омогућава младима да месец дана волонтирају и служе сопственој земљи.
Влада сада разматра да ово постане обавезно за све француске држављане од 15 до 17 година.
Велика Британија дуже од пола века има искључиво професионалну војску.
