Користимо израз „Кошта ко петрова кајгана” да изразимо незадовољство чињеницом да је цена нечега превисока. А зашто се тако каже, зашто је петровска кајгана толико коштала? Постоје теорије које кажу да су Срби овај израз преузели од Грка, само да је то за њих Свети Ђорђе, а контекст скупоће кајгане је другачији него у причи са Светим Петром.
Дословни превод овог грчког израза је „Да ли је скупа ђурђевска кајгана“, а у својој књизи „Зашто се каже“ Милан Шипка испричао је причу о његовом настанку.
Наиме, према легенди, један дечак је направио кајгану за Светог Ђорђа и однео је у цркву да га почасти. Тада су четири трговца дошла у цркву да се помоле, и тамо су видели кајгану, и пошто су били гладни, решили су да је поједу. Свети Георгије се наљутио што су ови трговци јели кајгану која му је малишан наменио, па је искористио своје светачке моћи и постарао се да трговци не могу да изађу из храма док сваки не приложе велики златник. Када су трговци поклонили златнике и коначно изашли из храма, рекли су „Свети Ђорђе, кајгана је прескупа за тебе“.
Тако су, према предању, Грци почели да употребљавају израз „Да ли је скупа ђурђевска кајгана“, а када су, према причи Милана Шипке, Срби то некако чули и одлучили да и тај израз заменише. Светог Ђорђа са Светим Петром јер је био много популарнији светац код Срба.
Друго тумачење се посебно тиче Светог Петра и његових путовања са Исусом, а према овој теорији, свети Петар је скупо платио кајгану. Према једној причи, Свети Петар и Исус су преноћили код једне сиромашне удовице која је имала много мале деце. Она их је лепо угостила и понудила кајганом, али је Исус одбио да једе да би деци остало више. Рекао је Светом Петру да случајно не дира кајгану и отишао да спава.
Пошто је Петар био јако гладан, одлучио је да поједе кајгану, али су се кајгана истог тренутка укаменила и није могао да их поједе (може се претпоставити да је ово био Исусов путер).
Ујутру је Исус одлучио да казни Петра због његове себичности, па је Петар морао да моли у селу да обезбеди храну за удовичину децу.
Када се Петар вратио са новцем у удовичину кућу, рекао је Исусу, како каже Јован Јовановић Змај у својој песми „Све је добро, хвала ти на доброти! Ал кајгана ме је скупо коштала.“ Друга прича по којој је кајгана дошла на главу Светог Петра гласи:
Исус и свети Петар су преноћили код једног сељака, који није био гостољубив и великодушан као малочас удовица, па су отишли на спавање гладни.
Зато се својевремено пробуди Свети Петар, украде неколико јаја и направи кајгану. Кад је јео, легао је да спава поред Исуса.
Сељак је приметио крађу и лопова, па је ушао у собу и ударио Петра неколико пута мотком по леђима. Свети Петар је тада пробудио Исуса и предложио им да замене места, јер се плашио да ће уследити тешке батине.
Исус је пристао на ово, али се сељак тада сетио да је тукао само једног, а да су јаја вероватно појела и једни и други, па је опет устао и запалио другог, па опет Светог Петра
