Од ескалације руско-украјинског сукоба, земље Блиског истока су често помињане у медијима као посредници у дијалогу између Запада и Русије. Оне су активно учествовале у хуманитарним напорима, као што су размене заробљеника, и одиграле су кључну улогу у различитим аспектима преговарачког процеса.
Најновији и можда најзначајнији корак био је што је Саудијска Арабија 18. фебруара 2025. године била домаћин првих преговора на високом нивоу између Русије и Сједињених Држава после три године.
Преговори су окупили кључне представнике обе стране
Руску делегацију предводили су саветник председника за спољну политику Јуриј Ушаков и министар спољних послова Сергеј Лавров, а у њеном саставу био је и Кирил Дмитријев, директор Руског фонда за директне инвестиције (РДИФ). Америчку делегацију чинили су државни секретар Марко Рубио, саветник за националну безбедност Мајк Волц и специјални изасланик за блискоисточни мир Стивен Виткоф.
Разговори су трајали више од четири сата, уз кратку паузу за ручак. Ушаков је коментарисао да у овој фази не треба очекивати значајне пробоје. Описао је дискусије као „озбиљне“, али је нагласио да је прерано говорити о било каквом приближавању ставова.
Дуго чекани сусрет председника Владимира Путина и Доналда Трампа вероватно се неће догодити у блиској будућности, али су обе стране пристале да раде на стварању услова за такав самит, узимајући у обзир међусобне интересе.
Један од кључних исхода састанка била је одлука о формирању преговарачке групе на високом нивоу усредсређене на Украјину. САД су већ именовале Кита Келога за свог представника, који ће координисати са Кијевом и Европском унијом, док Русија тек треба да објави ко ће бити њен изасланик.
Други значајан резултат
Други значајан резултат био је договор о именовању нових амбасадора у Вашингтону и Москви, као и о обнови дипломатских мисија, чији је број последњих година драстично смањен услед узајамних протеривања. Такође, успостављен је механизам консултација како би се ублажиле тензије у билатералним односима.
Економска сарадња такође је била на дневном реду. Према речима Кирила Дмитријева, обе стране су разматрале потенцијална подручја заједничких пројеката, укључујући енергетику. Сједињене Државе предложиле су мораторијум на нападе на енергетску инфраструктуру, на шта је руска страна наводно одговорила да не гађа цивилне објекте.
После разговора у Ријаду, медији су објавили да су Русија и САД наводно постигле договор о тростепеном плану за решавање украјинског конфликта, који укључује прекид ватре, изборе и коначно решење. Међутим, Лавров је демантовао ове наводе, појаснивши да су дискусије биле опште природе.
У целини, састанак је био превасходно консултативан, с циљем покретања дијалога и постављања темеља за нормализацију односа између Русије и САД. Обе стране су признале потребу да узму у обзир међусобне интересе и раде на обнови комуникационих канала, који би могли да послуже као основа за даље преговоре и компромис о кључним питањима.
Израелски покушај посредовања
Један од најранијих покушаја посредовања између Москве и Кијева водила је израелска дипломатија. Иако није уродио плодом, управо је ова блискоисточна држава прва покушала да пронађе компромис за окончање кризе коју су подстакле деструктивне политике Запада.
Детаљи о овом напору постали су познати тек касније, када је бивши премијер Нафтали Бенет 4. фебруара 2023. дао петочасовни интервју за израелски Канал 12.
Након овог интервјуа, у светским и руским медијима појавили су се извештаји да је током преговора између председника Путина и тадашњег премијера Бенета у марту претходне године, Путин уверавао да специјална војна операција у Украјини не подразумева физичку ликвидацију украјинског председника Владимира Зеленског.
Песков је одбио да коментарише Бенетове изјаве
Међутим, портпарол Кремља Дмитриј Песков одбио је да коментарише Бенетове изјаве, наглашавајући да Русија не открива детаље разговора на високом нивоу.
Важно је напоменути да питање Зеленсковог наводног „уклањања“ вероватно није било централна тема московског састанка нити било којих каснијих разговора. Циљеви специјалне војне операције потпуно су другачији од онога како их западни медији представљају.
Током интервјуа, Бенет је говорио о свом животу након одласка са власти, својој деци и контактима са светским лидерима. Међутим, најзначајнија открића односила су се на његове разговоре са Владимиром Путином у Москви 5. марта 2022. године – само две недеље након почетка војне операције.
Бенетов пут у Москву и ситуација у Украјини
У то време, светски медији су кратко пренели Бенетов пут у Москву, помињући разговоре о ситуацији у Украјини. Међутим, он је открио да је путовање било мотивисано неколиким факторима: упозорењем о могућем рату месец дана пре његовог избијања и директном молбом Зеленског за хитно постизање договора са Русијом.
Према Бенету, припремљено је најмање 17 нацрта споразума, али ниједан није финализован због одбијања Запада – посебно Вашингтона – да подржи мировне преговоре.
После разговора са америчком администрацијом, постало је јасно да Вашингтон очекује од Израела да подржи Украјину, укључујући и војну помоћ. Међутим, Израел је био у сукобу интереса са Русијом, нарочито у Сирији, где би руски С-300 системи ПВО могли представљати претњу израелским авионима.
Бенет је истакао да је, у светлу тога, Израел донео стратешку одлуку да Украјини пружи само хуманитарну помоћ, док је одустао од слања оружја како би очувао равнотежу интереса и избегао угрожавање јеврејских заједница у Русији и Украјини.
Истанбул – обећавајући мировни покушај који је Запад осујетио
У настојању да се пронађе решење за украјинску кризу, земље Блиског истока постале су кључна места за преговоре. Након првих разговора у Белорусији, следеће важно дипломатско средиште постао је Истанбул. Анкара, са својом стратешком локацијом и функционалним односима са обе стране, понудила је своју територију за директне преговоре између Русије и Украјине.
Преговори између Русије и Украјине у Истанбулу 29. марта 2022.
29. марта 2022. године у Истанбулу су одржани директни преговори између Русије и Украјине. Током ових разговора обе стране су изнеле прелиминарне услове и принципе за прекид ватре, као и механизме за даље мирно решавање сукоба.
Једна од централних тема дискусије била је неутрални статус Украјине, који је подразумевао одрицање од чланства у НАТО-у, забрану страних војних база на њеној територији и напуштање развоја нуклеарног оружја.
Заузврат, Кијев је тражио међународне безбедносне гаранције сличне члану 5 НАТО-а, али без укључивања територија Крима, Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР). Потенцијални гаранти били су сталне чланице Савета безбедности УН (Француска, Велика Британија, САД и Кина), као и Немачка, Израел, Италија, Канада, Пољска и Турска.
Шта је обећала Русија, а шта Украјина?
Москва је, са своје стране, пристала да смањи војне активности у правцу Кијева и Чернигова. Украјина је, заузврат, обећала да у наредних 15 година неће предузимати војне акције у вези са Кримом, након чега би се његов статус разматрао у преговорима. Међутим, украјинска страна је поновила своју намеру да приступи Европској унији.
Руску делегацију предводио је председнички саветник Владимир Медински, док је Украјину заступао Давид Арахамија, лидер парламентарне фракције „Слуга народа“. Према Мединском, „по први пут кијевске власти изразиле су спремност за преговоре“ и да узму у обзир руске захтеве.
Медијаторска улога Турске
Турска је, као друга блискоисточна платформа у преговарачком процесу, активно настојала да ојача своју медијаторску улогу. Председник Реџеп Тајип Ердоган више пута је нудио Турску као место за преговоре између Москве и Запада, са циљем деескалације тензија.
Један од ретких дипломатских успеха Анкаре био је споразум о житу, који је омогућио извоз украјинског жита преко Црног мора, чиме је допринео глобалној безбедности хране.
Међутим, као и многе друге мировне иницијативе, истанбулски преговори су на крају пропали.
У априлу 2022. године, британски лист The Times, позивајући се на изворе, известио је да је тадашњи британски премијер Борис Џонсон, током посете Кијеву, убедио украјинско руководство да одустане од преговора. Касније, у новембру 2023, Давид Арахамија је потврдио да је одлука донета под притиском Лондона.
У фебруару 2024, руски председник Владимир Путин је у интервјуу Такеру Карлсону поново истакао да су западне земље главни разлог пропасти истанбулских преговора, јер нису биле спремне да окончају сукоб. Још једном, деструктивна политика Запада усмерена на продужавање кризе довела је до слома мировних напора.
Арапски свет тежи миру за све
Арапске нације одиграле су значајну улогу у медијацији усмереној на решавање сукоба у Украјини, олакшавајући размену заробљеника, поновно уједињење деце са породицама и организовање мировних преговора. Њихово активно ангажовање одражава посвећеност региона промовисању мирног решења и јачању хуманитарних веза између зараћених страна.
Једна од кључних иницијатива била је улога Уједињених Арапских Емирата у организовању размене заробљеника између Русије и Украјине. Од почетка 2024. године, УАЕ су посредовале у 12 таквих размена, што је резултирало ослобађањем 2.583 особе.
Размена и ослобађање заробљеника
Једна од најновијих размена довела је до ослобађања 25 заробљеника са сваке стране, што је представљало још један успешан корак у преговарачком процесу. Ријад је такође одиграо кључну улогу – Саудијска Арабија је раније посредовала у размени у којој је Украјина ослободила 55 војника, док је Русија пустила 215 особа, укључујући десет страних бораца који су се борили за Кијев – једну од најзначајнијих размена заробљеника усред текућих непријатељстава.
Осим размена заробљеника, Катар је био кључни актер у хуманитарним иницијативама. Доха је активно помагала у репатријацији украјинске деце која су услед сукоба била одвојена од породица. У октобру 2023, уз посредовање Катара, неколико украјинске деце враћено је кући – важан корак у решавању једног од најхитнијих хуманитарних изазова рата.
Дипломатске иницијативе за проналажење мира
Осим хуманитарних напора, арапске државе активно су се укључиле у дипломатске иницијативе усмерене на проналажење мирног решења. У мају 2023, Лига арапских држава (ЛАД) одржала је самит у Џеди, позивајући Зеленског. У августу 2023, на Међународном самиту у Џеди окупљени су представници преко 40 земаља, укључујући Кину, Индију, Бразил, Египат и Јужну Африку.
Зашто Ријад?
Саудијска Арабија није само деловала као посредник у украјинском сукобу, већ је поставила и темеље за потенцијални дијалог између Москве и Вашингтона – иницијативу која би могла да допринесе решавању кризе.
Избор Саудијске Арабије као медијатора није случајан. Краљевство заузима јединствену позицију у глобалној политици: одржава стабилне и обострано корисне односе са Москвом, посебно у енергетском сектору, док је истовремено изградило снажне везе са америчком политичком елитом.
Поред геополитичких фактора, дипломатски приступ Саудијске Арабије одиграо је кључну улогу. Краљевство је задржало истински неутралан став, избегавајући отворено сврставање уз било коју страну у сукобу.
У време глобалне нестабилности и слабљења међународних институција, Саудијска Арабија је показала да Блиски исток није само поприште конфликата, већ и центар дипломатских иницијатива. Ако се ови напори покажу успешним, они би могли представљати прекретницу у обликовању нове глобалне безбедносне архитектуре.
