Ново истраживање са Колеџа уметности и наука Универзитета у Мајамију сугерише да двојезичност у породици може донети когнитивне користи, посебно за децу са поремећајем из спектра аутизма (ASD).
Истраживачки тим који предводи Селија Ромеро, студенткиња постдипломских студија клиничке психологије, заједно са ванредном професорком Лин Пери, професором Мајклом Алесандријем и бившом професорком Лучином Удин, проучавао је 112 деце узраста од 7 до 12 година, укључујући и децу типичног развоја и децу са аутизмом.
Боља контрола импулса и способност преласка са једног на други задатак
Њихови налази указују на то да двојезична деца имају јаче извршне функције. То укључује бољу контролу импулса и побољшану способност преласка са једног задатка на други у поређењу са једнојезичном децом.
„Открили смо да је вишејезичност повезана са побољшањима у извршним функцијама, што је, заузврат, повезано са побољшањима симптома аутизма“, рекла је Пери. „Постојали су наговештаји овога у ранијој литератури, али било је узбудљиво видети колико су те разлике изражене у овом истраживању.“
Извршне функције и аутизам
Резултати, објављени у часопису Autism Research, значајни су јер су извршне функције кључан изазов за децу из спектра аутизма, али су важне за сву децу како би напредовала у школи и касније на послу. Ипак, тим је открио да користи од говора више језика нису ограничене само на децу са аутизмом.
Кључне карактеристике аутизма укључују потешкоће у социјалној комуникацији, ограничена и понављајућа понашања, као и тешкоће са извршним функцијама. Ове функције су ментални процеси који нам помажу да планирамо, фокусирамо се, памтимо упутства и ефикасно управљамо више задатака истовремено.
Утицај вишејезичности на кључне симптоме аутизма
Иако се извршне функције развијају и побољшавају током целог живота, особе са аутизмом често имају тешкоће у овим областима, што утиче на њихову способност управљања свакодневним обавезама и прилагођавања новим ситуацијама.
Студија је такође испитивала утицај вишејезичности на кључне симптоме аутизма, укључујући способност сагледавања перспективе других, ограничена и понављајућа понашања и социјалну комуникацију.
„Такође смо открили да вишејезична деца имају побољшане вештине сагледавања перспективе, односно способност да разумеју мисли или ставове других људи“, додала је Ромеро.
„Двојезична предност“
Идеја из области неуронауке позната као заједничка активација може објаснити ове резултате. Претходна истраживања сугеришу да је двојезични мозак константно активан у оба језика, при чему се одвија стално такмичење између њих. Као резултат тога, свакодневно пребацивање између језика повезано је са побољшаном контролом извршних функција. Овај концепт познат је као „двојезична предност“ и предмет је многих дебата.
„Ако морате да балансирате између два језика, морате потиснути један како бисте користили други. Идеја је да би та инхибиција – односно способност да се зауставите у некој радњи – могла бити ојачана познавањем два језика“, рекла је Удин, која сада ради као професорка на Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу и директорка Лабораторије за мождану повезаност и когницију.
Учење другог језика не може да шкоди деци са аутизмом
Ромеро је дошла на идеју да истражи ову тему док је радила у Удининој неуронаучној лабораторији на универзитету, која се бавила истраживањем снимања мозга код деце са аутизмом. Приметила је да неке двојезичне породице не говоре са својом децом на матерњем језику јер су мислиле да би учење више језика могло бити превише изазовно и штетно за дете.
„Почела сам да истражујем ово како бих породицама пренела информацију да не постоји никаква штета у томе да дете научи други језик, без обзира на то да ли има неуролошки развојни поремећај или не“, рекла је она.
„Знамо то кроз истраживања, али често је потребно време да се та сазнања пренесу породицама, па се надам да ће ова студија помоћи у томе.“
Као извршни директор Универзитетског центра за аутизам и сродне поремећаје, Алесандри је рекао да се родитељи често питају о овој теми.
„Дивно је имати релевантна истраживања која подржавају нашу препоруку да се не ограничава изложеност језицима код деце у вишејезичним домовима“, рекао је Алесандри. „Ово ће сигурно донети олакшање многим породицама које имају вољене особе са аутизмом.“
Ромеро и Пери сада спроводе додатна истраживања на предшколцима како би утврдиле да ли двојезичност утиче и на интеракције деце са вршњацима, што је кључно за социјални и когнитивни развој деце. У међувремену, Удин на UCLA тренутно води велику студију која додатно истражује утицај вишејезичности на развој мозга и когнитивне способности код деце са аутизмом.
