У зачараном кругу ниских откупних цена млека, превеликих залиха и непопуларних мера државе, мали произвођачи губе битку за опстанак док крајњи корисници често не знају шта заправо купују.
Мали произвођачи млека могли би да се нађу на ивици опстанка због све нижих откупних цена, док с друге стране држава планира да подигне лествицу захтеваног квалитета.
Тренутна ситуација на тржишту млека
Тржиште млека у Србији тренутно је затрпано, а залихе млека на историјском максимуму. Произвођачи за то криве државу, тврдећи да је дозволила неконтролисан увоз.
С друге стране, прерађивачи на обуставу издавања дозвола за увоз реагују спуштањем откупних цена, чиме се прави зачарани круг из ког је тешко пронаћи излаз.
Позиција потрошача
Као још једна страна у причи, ту су и потрошачи који нису увек сигурни шта добијају куповином одређених производа, али им је често битније колико нешто кошта, па се, такође, налазе у подређеном положају.
Професор на Пољопривредном факултету у Београду Владе Зарић за Данас каже да су првенствено потрошачи ти који одлучују да ли ће купити неки производ или не.
„Међутим, очигледно је да код нас ценовна компонента игра велику улогу и одлучује се на основу тога. Прво што би требало урадити је да се образују потрошачи, да се каже да постоји млеко од краве, овце или козе, али да постоји и други начин добијања млека. Да знају шта купују и добијају“, сматра он.
Јасно обележавање производа
Као другу ствар, Зарић наводи да треба да имамо јасно обележавање производа.
„Када дођемо у неку трговину, да на паковању можемо да видимо како је неко млеко произведено. Да се не дешава да се потрошачи жале да су доведени у заблуду, јер није било обележено“, каже он.
Увоз и његове последице
Зарић објашњава да систем функционише тако да се дају дозволе за сваки појединачни увоз или контингент и да је држава очигледно дала одобрење увозницима да увозе млеко и млечне производе.
Наш саговорник сматра да увоз треба ограничити, али да и ту постоје контраефекти.
„Проблем је ако стопирате тако нешто, имате послове који су у току и стварате проблем људима који су у том сектору, јер нагло мењате правила пословања. Наравно да ће се трговци и увозници буњити, јер су у неповољном положају“, упозорава Зарић.
Ланац производње и интеграција
Он објашњава да у нашем ланцу имамо примарне произвођаче који производе сирово млеко, те да су следећа степеница откупљивачи, па млекаре које прерађују и на крају долазе трговине.
„Свако је ту засебна интересна група. Зато би као трајно решење требало урадити интегрисане маркетиншке ланце као у другим земљама. То значи да ако се прода један литар млека, примарни произвођач тачно зна колико ће од тога добити.
Ако би се направило то, мали произвођач не би имао проблеме, знао би колико добија од продајне цене за сваки производ и имао би јасну рачуницу. Али прерађивачи и трговци не би пристали на тако нешто, јер би изгубили могућност манипулације“, наводи Зарић.
Он наглашава да су мали произвођачи постали сувласници млекара и трговина, онда се ово не би десило.
„Овако трговца и прерађивача баш брига, њима је само цифра битна. Купиће у Немачкој или Пољској, јер сматрају да није њихова дужност да помажу примарну производњу“, указује Зарић.
Мере државе и дугорочна стратегија
Зарић сматра да то што држава сада покушава да блокира увоз, да је то „гашење пожара“.
„Гашење пожара може да помогне некоме, али није дугорочно решење. Ако се бавите производњом млека, ви треба да одгајите женско грло, да постане јуница, па кад јуница добије подмладак постане крава која даје млеко.
Дакле, прође две и по или три године док дођете до тога. Када инвестирате у тај сектор, морате дугорочно да размишљате. Држава доноси мере од јуче за данас и наравно да оне не могу у тако кратком року да дају резултате“, објашњава он.
Држава, према његовим речима, мора да успостави јасан систем, да стратегијом дефинише нека правила.
„Треба да каже да ће од следеће године радити тако и тако и да се сви интегришу у ланце снабдевања, а ако то ураде, да ће их држава стимулисати или слично. Људи сада беже из сточарства, јер не могу да опстану, а и зато што они имају обавезу 365 дана око стоке, без викенда и празника. То ангажовање исто мора да се плати, да се људи одрекну слободног времена, али да онда имају зараду и неке бенефите“, поручује Зарић.
Квалитет и подршка малим произвођачима
Што се тиче мера Министарства, он истиче да су добре са становишта квалитета.
„Ипак, ту је проблем тај што мањи произвођачи уопште немају шансе у томе. Мораће да нађу начин да се прилагоде, да ли да понуде неки специфичан производ па да уђу у прераду или нешто друго да ураде. Не може држава да стане иза сваког произвођача. Држава може да их подржи да се мањи произвођачи удруже и направе неке заједнице које би се мало дигли у ланцу производње“, каже Зарић.
Он наглашава и да млади потрошачи све више читају саставе производа и желе да виде шта ту све има.
„Треба да се изборимо да и млеко и млечни производи буду означени на такав начин, да се тачно зна састав и одакле је. Међутим, трговци и прерађивачи су вешти кад нешто треба да прикрију. Они стално лобирају код државе да неке ствари које не желе да прикажу, не прикажу. Ми можемо да видимо неке основне информације, али никад не можемо да будемо сто посто сигурни да је то то“, закључује Зарић.
