Немали број радника, посебно оних који су на почетном нивоу, постаје све забринутији за своја радна места због муњевито брзог раста вештачке интелигенције.
Међутим, уколико се пажљиво слуша оно што говоре први људи који стоје иза технолошког бума, забринутост би требало заменити размишљањем о потенцијално новим занимањима која би могла створити шансу за запослење.
Извршни директор компаније Нвидија, Џенсен Хуанг, каже да постоје хиљаде послова за младе људе, захваљујући убрзаном расту дата центара, али морају бити спремни да иду у занатску школу. Хуанг наглашава да процват вештачке интелигенције ствара огромну потражњу за квалификованим занатима, те да су дата центрима потребна физичка инфраструктура и стручна радна снага.
Поред тога, по његовом мишљењу, инфраструктурни и стамбени бум суочава се са озбиљним недостатком радне снаге.
Први човек Нвидије недавно је најавио да улаже 100 милијарди долара у OpenAI како би помогао у финансирању развоја дата центара заснованих на Нвидијиним AI процесорима.
Глобална капитална улагања у дата центре широм индустрије достигнуће седам билиона долара до 2030. године.
Потрага за грађевинским радницима
„Ако сте електричар, водоинсталатер, столар — требаће нам стотине хиљада таквих радника да изградимо све ове фабрике“, рекао је Хуанг за Channel 4 News у Великој Британији, додајући: „Сегмент занатлија у свакој економији ће доживети процват. Мораћемо да удвостручујемо и удвостручујемо и удвостручујемо сваке године.“
Да потрага за грађевинским радницима није ексклузивна само за наше балканско подручје, већ да је реч о глобалном дефициту који се плаћа „сувим златом“, показује и податак да грађевински радници у иностранству могу зарадити више од 100.000 долара без факултетске дипломе.
Један дата центар од 250.000 квадратних метара може запослити до 1.500 грађевинских радника током изградње — многи од њих зарађују више од 100.000 долара, плус прековремени рад — све то без потребе за факултетском дипломом. Након завршетка, око 50 радника са пуним радним временом одржава објекат. Али свако од тих радних места подстиче додатних 3,5 у околној економији, преноси Fortune.
Према Хуангу, следећи талас прилика лежи у физичкој страни технологије, а не у софтверу, и због тога његова тврдња да ће следећа генерација америчких милионера бити водоинсталатери и електричари, а не софтверски инжењери или дипломци MBA студија, барем може да послужи као тема за размишљање.
Хиљаде радника недостаје
Ако се дубље анализира несташица занатлија, потребно је анализирати образовање младих генерација — вођених изреком: „учити, стећи диплому, да би се касније живело добро од свог рада“ — у протекле, најмање две деценије, генерације су се окретале факултету, а не учењу заната.
На недостатак квалификованих радника упозорава и извршни директор Форда, Џим Фарли, који каже, преноси Fortune, да Сједињене Америчке Државе не могу остварити своје амбициозне циљеве у области вештачке интелигенције ако им недостају кључни радници за јачање инфраструктуре потребне за изградњу технологије. Вођен прогнозама да ће тржиште вештачке интелигенције до 2033. године нарасти на 4,8 билиона долара, Фарли истиче да су САД занемариле радну снагу потребну за изградњу и одржавање дата центара и производних погона. Председник Доналд Трамп увео је свеобухватне тарифе како би оживео радна места у фабрикама, али у производњи најјаче економије света и даље постоје проблеми са запошљавањем и задржавањем радника.
