Владимир Коларић је прозни и драмски писац, теоретичар уметности и културе и преводилац, аутор прозних збирки „Луталице“, „Рат љубави и друге приче“, „Тајна пурпурних зора“, и теоријских књига „Хришћанство и филм“ и „Хришћанство и уметност“. Уметничка свестраност Владимира Коларића, огледа се у његовој разноликости стваралаштва, па је тако он сем ових књижевних дела, стваралац многих радио драма, позоришних драма, есеја и филмова. У тексту који је пред вама, поделићемо само мали део његовог изузетно богатог уметничког рада кроз нека од његових дела.
„Хришћанство и филм“
Књига „Хришћанство и филм“ Владимира Коларића представља зборник одабраних ауторових текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма. Коларић показује начине на које филм као уметност и медиј може да посредује религијске садржаје, односно да изрази хришћанско искуство Бога, човека и света.
Књига је подељена на два дела: у првом се налазе теоријски текстови на општије теме, а у другом прикази конкретних филмова, раније објављивани углавном у „Православљу“ и „Руском алманаху“.
Разматран је широк круг филмских аутора и феномена, од легендарне Kазабланке , преко филмова Алексеја Балабанова, Павла Лунгина, Кена Лоуча, Емира Кустурице, независног српског филма, или једног од највећих српских редитеља – Ђорђа Кадијевића. Књига сведочи о филму као уметности способној да изрази дубину човековог егзистенцијалног искуства, али и о хришћанству као увек живој вери.
Аутор о књизи „Хришћанство и филм“
„Ова књига представља зборник мојих текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма, односно на који начин филм као уметност и медиј може да „изрази“ или „посредује“ хришћанско искуство Бога, човека и света.
Моји одговори, као што ће се видети, нису једнозначни. Текстови су писани у распону од готово једне деценије и одразу трагања које има колико интелектуалну и теоријску, толико и егзистенцијалну мотивацију. У том смислу, текст који отвара књигу је мој први теоријски, научни рад који сам уопште написао, и он покреће она питања о уметности и филму којима сам наставио да се бавим у континуитету, и даље ћу се бавити.
Књига је подељена на два дела: први обухвата теоријске студије раније објављиване у научним часописима, а други приказе, објављене већим делом у Православљу и Руском алманаху. Текстови, такви какви су, дати у оном облику у ком су се првобитно појавили, пре свега другог представљају позив на дијалог.
Филмови Владимира Коларића
Издвојили би смо краткометражни филм „Европо/You Europe у коме аутор критикује Европу називајући је „искасапљеним лешом“ и наводи да му је јасно зашто се Југославија морала распасти, називајући њене границе Далијевским решеткама, само не зна да ли су те решетке за оне унутра или оне споља. У филму „Џепне теорије“, Владимир уметност назива светом, светом на плану односа који су успостављени између људи у различитим временско-просторним димензијама. Такође је и творац кратких филмова: „Победа“, „Београдски контрапункт“, „Педесет година Завода за проучавање културног развитка“ и „Педесет година часописа Култура“ из 2018. године.
Позоришне драме
Владимир Коларић, имао је ту част да његова драма „Смрт у Паризу“ буде изведена на фестивалу „Театраљниј мост“ у Москви у сарадњи са Јеленом Пенкином, редитељком и естетичарком. Аутор о драми „Смрт у Паризу“ каже следеће: Текст не само да је више него повољан за драму, него је и ретко дубок и аналитичан, какав се ретко у данашње време налази. О драми се говори као о генијалној и узором за савремену руску драматургију, која је према ауторкином мишљењу у кризи, али оно што је главно да ауторка драми приступа одговорно и озбиљно, проналазећи различите значењске слојеве у њој, који су и мени у многоме промичали.
Важно је такође да ауторка моју драму не види као интелектуалну егзибицију, естетски елитизам и слично, већ као драму, не о Паризу, него о Србији, о њеним најдубљим културно-цивилизацијским проблемима – укратко, као драму о Косову. Ако би савремени руски драматичари писали овакве драме, сматра Пенкина, руска драма више не би била у кризи. Лепо је кад неко у ономе што радите пронађе универзалан и суштински значај. Још више када ваш рад процени као исцељујући за културу којој припадате, па и за универзалне кодове културе. Шта можемо више тражити од уметности, него да исцељује.
Такође би смо издвојили позоришне драме као што су: „Хиполит“ која је објављена на сајтовима Хипербореја и Екерман и „Тадеуш Ружевич и Френсис Бејкон на зубарској столици“.
Радио драме
Рад нашег овонедељног подкаста огледа се и у драматизацији многих приповедака и романак а неке од њих су: „Пикменов модел“, „Дете душе“, „Осветник“, „Пакао“, „Египћанка“, „Смртни бесмртник“, „Багра дише“, „Једна ласта не лини пролеће“, „Шкргут зуба“, „Речи о Свечовеку“ итд.
Теоријски радови
Ово су само неки од Владимирових теоријских радова: „Ка дубини твари – Физика и метафизика у делу Живојина Павловића“, „Однос Јурија Ракитина према филму“, „Религија и филм“, „Одбрана уметности у Српском филму Срђана Спасојевића“, „Моделизација света у Аристотеловој поетици и у структуралној семиотици Јурија Лотмана“, „Семиотичко заснивање проблема односа филма и књижевности и филмске адаптације књижевног дела“, „Филм и телесна лепота“, „Језик савремене руске идеологије“, „Естетичка схватања Живојина Павловића: О уметности и односу књижевности и филма“ итд.
Активности ван стваралаштва
Владимир Коларић је сарадник научних и књижевних часописа, Драмског програма и Трећег програма, као и већег броја интернет сајтова и портала, са неколико стотина објављених ауторских јединица – књижевних, драмских, теоријских, критичких, есејистичких радова и превода поезије, прозе, чланака и есеја. Као истраживач и организатор истраживања, запослен је у Заводу за проучавање културног развитка у Београду.
Добитник је награде „Витомир Богић“ за допринос радиофонији Драмског програма Радио Београда, 2020. године. Члан је „Српског књижевног друштва“ и „Удружења драмских уметника Србије“. Уређује сопствени блог „Одбрана уметности“.
Погледајте нашу епизоду са Владимиром Коларићем: