Топла вода пуна минерала избија из дубина у виду мехурића на више места, али простор на којем су извори није довољно приступачан. Изузев зими, посетиоци свраћају с разних страна
Тече увек хладњикава планинска река Рзав, а тик уз њу, подно ариљског села Висока, базени су с топлом водом. Природно загрејаном, ни студен Рзава је не хлади. То је Височка бања, јединствена код нас, с феноменом висећих терми у стенама над речним коритом.
Кажу, необичност невиђена: две различите воде једна уз другу. Речну рзавску, бисерно чисту, одавно користе за водоснабдевање пет вароши, а ову топлу у Височкој бањи да лековитим својствима помогне оболелима.
Температура воде 27 степени
„Температура воде у базенима је 27 степени. Повољно делује код лечења реуме, срчаних тегоба, нервних обољења и проблема с видом”, стоји на информативној табли код базена ове бање.
Подаље је Височка бања од главних путева, али ипак доступна. Више од 30 километара удаљена од Ариља, упола мање од познате Водене пећине. У најнижем делу кањона провидног Великог Рзава, који извире високо под планином Мучањ, спушта се кроз златиборска и ариљска планинска села ван урбаних подручја, па овде долази незагађен. У ствари, само протиче поред извора Височке бање, где се они директно из подземног топлог језера уливају у бањске базене.
„Овај тип кањонских извора сматра се музејом природних термалних раритета, који су ретки. Посебно су ретке висеће терме, извори у стенама изнад корита реке”, пише овде.
Топла вода пуна минерала избија из дубина у виду мехурића на више места поред речног корита, делом и у самом водотоку. Простор на којем су извори није довољно приступачан, прилази му се уз реку или низ реку. Има података да је коришћење бањске воде за лечење почело још 1936. године. Али тек током деведесетих изграђена је стаза изнад самог водотока која води до бање. Пут од базена почиње невеликим мостом (такозвана Свелова ћуприја, коју је Светолик Свеле Алексић с комшијама изградио 1980. године) и наставља стазом уз Рзав. У новије време бања је уређивана, у близини су и собе за смештај, с тим што њене туристичке благодети нису довољно искоришћене.
Сада записи о Височкој бањи говоре да је она „прави спа у срцу природе”, „базен топле воде у леденој реци”. Прича о њеној лековитости прешла је границе ариљских и златиборских села, па овде читаве године, изузев зими, свраћају посетиоци с разних страна. Туристичке информације наводе да бања има два купатила отвореног типа, те да смештајни капацитети у приватном сектору овде располажу с око 30 лежаја.
Постоје, наравно, и народна предања о лековитости ове бање. По једном, сељани су у давна времена хтели да се отарасе једног коња коме је била повређена нога, па су га оставили овде крај високих стена у рзавском кањону. Али кад су се после неколико дана вратили, коњ је ходао обалом реке као да му нога није била повређена. Зачудили се они, загазили у воду поред Рзава и установили да је на том месту необично топла. Постојала је и легенда да су се на овом извору лечили косовски јунаци по повратку с Косовског боја. А многе су народне приче о томе како су некад озбиљно оболеле људе овде довозили на колима или на коњима, да би се они после две недеље лечења у овој чудотворној бањи пешке враћали кући.
У термалној води не дуже од 20 минута
За оне који би да у наше доба испробају лековитост Височке бање први савет је (видно истакнут на инфо-табли) да у термалној води не остају дуже од 20 минута: „Вода је најздравија ако се у њој мирује. По изласку из базена ваља се топло обући, а никако се ту не препуштати чарима Рзава чија је вода значајно хладнија од бањске воде.”
На стени изнад овог лечилишта налази се давнашње утврђење Голубињак. О њему не постоје писани подаци, чак се ни не зна да ли потиче из римског периода или средњег века. „Постоје само народна веровања да је Јерина зидала овај град. Мада су његови зидови разрушени, разазнају му се димензије”, пише на инфо-табли крај базена у Височкој бањи.
Књига утисака уклесана у камену
Ваља у Височкој бањи погледати и необичну књигу утисака уклесану у стени близу базена – људи који су се лечили у бањи урезали су у знак захвалности своја имена како се не би заборавила чудотворност ове воде. Ту су разна имена, године, називи села, понека реч у камену…
Најчистија река
Злата вредна је река Рзав, кажу најчистија у Србији: две бање су у његовом току (Рошка и Височка), природа уз њега сасвим је очувана, импресивни су му кањони и клисуре, лепота предела свуда унаоколо. Дичи се изобиљем пијаће воде (пет градова снабдева: Чачак, Горњи Милановац, Лучане, Пожегу и Ариље). На Рзаву (десетак километара од Ариља) већ деценију се гради велика брана с акумулацијом „Сврачково” којом ће се значајно повећати капацитети водоснабдевања, а део воде користити за производњу струје у прибранској хидроелектрани.
