Није тајна да су глобалне стопе гојазности расле током последњих неколико деценија. Међутим, нова анализа квантификује тај пораст.
Више од милијарду људи широм света живело је с гојазношћу до 2022. године, извештавају истраживачи 29. фебруара у часопису „Lancet“. То је отприлике једна осмина глобалне популације.
Поређења ради, скоро 800 милиона људи било је гојазно 2016. према Светској здравственој организацији, или СЗО.
Шта све изазива гојазност?
Гојазност се „дефинише присуством вишка телесне масти која угрожава здравље“, каже стручњак за гојазност Арја Шарма са Универзитета у Алберти у Едмонтону (Канада), који није био укључен у студију.
Ова хронична болест може повећати ризик од стања попут болести срца и крвних судова, дијабетеса мелитуса типа 2, болести панкреаса, масне јетре, хиперхолестеролемију, али и ограничити покретљивост и негативно утицати на ментално здравље
Истраживање које обухвата 222 милиона људи
Истраживач глобалног здравља Мајид Ецати и његове колеге прегледали су више од 3.600 студија базираних на популацији објављених током последњих неколико деценија које обухватају 222 милиона учесника широм скоро 200 земаља. Истраживачи су поделили пријављену тежину сваког учесника дељењем квадрата њихове висине како би пронашли индекс телесне масе, односно BMI.
Анализирајући трендове, сугерише се да је 2022. године готово 900 милиона одраслих широм света имало BMI од 30 или више, што их сврстава у категорију гојазности. Код деце и адолесцената узраста од 5 до 19 година, процењује се да је скоро 160 милиона имало ову хроничну болест, дефинисану као BMI изнад одређеног нивоа на референтним кривама раста СЗО, које узимају у обзир узраст и пол.
Драстичан скок у претходне три деценије
Од 1990. до 2022. године, преваленција (укупан број оболелих) гојазности се отприлике удвостручила код жена, утростручила код мушкараца и утростручила код деце и адолесцената. У исто време, глобалне стопе оних који су били подгојазни су пале. „Не бисмо требали размишљати о (подгојазности и гојазности) као о два одвојена ентитета, јер је прелазак из једног у други био веома брз“, каже Ецати са Империјалног колеџа у Лондону.
Процењене стопе гојазности изгледају алармантно, каже он. „Владе и друштва морају се носити с тим“ путем превенције и медицинске неге. Без обзира на то што нове лекове против гојазности као што је „Wegovy“ показују невероватне резултате, додаје Ецати, њихови високи трошкови и недостатак укључивања у глобалне медицинске смернице чиниће их недоступним већини људи у блиској будућности.
Ецати напомиње да је један од највећих покретача повећане преваленције гојазности ограничен приступ и недоступност здраве хране. Шарма додаје да промене на нивоу друштва – попут мањка сна, повећаног нивоа стреса и мање времена проведеног код куће – такође могу довести до конзумирања више прерађене хране и прекомерних уноса исте, а самим тим и до високог степена гојазности широм планете.
Какво је стање у Србији?
У Србији више од 50 одсто грађана живи са прекомерном телесном масом, више од 20 одсто живи са гојазношћу, а забрињава што на годишњем нову расте инциденца појаве гојазности код деце, поручено је данас на конференцији поводом Европског и Светског дана гојазности 4. марта.
У саопштењу Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦ) наводи се да се у Мултидисциплинарни центар за лечење гојазности при УКЦ годишње јави између 700 и 1.000 пацијената, као и да је за 13 година прегледано је више од 10.000 пацијената, од којих око трећине остају пацијенти на дуже стазе, а две трећине или буду обучени или одустају, јер не осећају да су постигли оно што су желели.
„Гојазност је глобална пандемија и захтева лечење, зато што је скраћена дужина живота особе које имају телесну масу преко 40, имају бројне могуће компликације што метаболичке, што механичке и сваки губитак у телесној маси има већи бенефит за здравље. Лечење гојазности је степенасто и базира се на индексу телесне масе и на присутним коморбидитетима. И, сада има преко 200 болести које можемо везати за гојазност, али можда треба нагласити и можда је најважнија веза гојазности са дијабетесома и кардиоваскуларним болестима”, рекла је др Мирјана Шумарац, ендокринолог и начелник УКЦ.
Директор Клинике за ургентну хирургију Ургентног центра УКЦ Павле Грегорић објаснио је да се у лечењу гојазности користе три хируршке методе, од којих је баријатријска хирургија на крају ланца за оне пацијенте где су исцрпљене све остале могућности губитка масе, преноси Танјуг.
Како каже, од формирања Центра 2011. године оперисано је више од 500 пацијената и то о трошку РФЗО.
„Било је затишје пар година, али опет се кренуло. Тако да је више од 100 пацијената од јула 2022. године оперисано на нашој клиници. Више од 60 одсто су чиниле жене, просечна старост је 43 године, са просечном индекс BMI 46 килограма по метру кубном. Просечна дужина хоспитализације је била три дана после операције, а просечан губитак килограма у првом месецу након операције 14, 3 килограма”, рекао је Грегорић.
Превентива је најбитнија
Многи људи који желе да смршају крећу са ригорозним дијетама и напорним тренинзима, онда брзо одустану јер „прегоре“ у жељи. Борба са килограмима је процес, и то дугачак и мукотрпан, међутим, он треба да се одвија постепено.
Упркос седантарном начину живота и јаким маркетиншким кампањама фирми које на сваком кораку промовишу све оно што није здраво у исхрани, a опет са друге стране и оних који решавају овај проблем инстант дијетама, детоксима и разним манипулацијама, потребно је пронаћи баланс у свему овоме и овом проблему приступити темељно и у савету са стручним лицима. Едукација око овог проблема је од круцијалне важности јер је проблем јако комплексан.
Ипак, сваки човек би требало да пронађе времена у свом недељном распореду за неколико шетњи од сат времена или неколико тренинга снаге.
Шетња и тренинг снаге су најбољи лек за здравље и превенцију гојазности.
На крају крајева, човек је динамичко биће, створен је да се креће у сваком смислу, а првенствено физички. Физичка активност се одражава на многе друге аспекте нашег живота сем на физичко здравље и изглед, а то су: продуктивност на послу, више енергије током дана, бољи сан, друштвени живот, ментално и духовно стање итд.
