Чехов поред тога што је био велики писац, био је и велики човек. За 44 године живота, од којих је половину боловао од туберкулозе која га је и одвела у смрт, писац није само написао чувена дела (20 томова светски прослављене прозе), већ је и урадио много добрих дела, између осталог: – Саградио је четири сеоске школе, звоник, ватрогасну станицу за сељаке, пут до Лопасње-супротстављајући се пасивном отпору земства, уображености извођача радова и равнодушности сељака. – Основао је у Таганрогу јавну библиотеку и поклонио јој преко 2000 својих књига; током 14 година непрестано је допуњавао. – Док је живео у Мелихову, сваке године је као лекар примао више од хиљаду болесних сељака сасвим бесплатно и снабдевао сваког од њих лековима. –
У време колере, у својству среског лекара ,сам, без помоћника, опслуживао је 25 села. – Извео је херојско путовање на острво Сахалин, сам је урадио попис целог насеља на острву, написао књигу „Острво Сахалин“ доказавши бројевима и чињеницама да је принудни рад у царству „безвредно пражњење имућних и ситих над обесправљеном људском личношћу.“ – Помагао је хиљадама људи (садржај многих писама Чехову у каталогу сабраних дела формулисани су овако: „Захвалност за добијени новац …“, „Захвалност за посредовање у добијању посла…“, „Захвалност за труд око пасоша…“ итд ). – У разореном Мелихову посадио је око хиљаду стабала вишње и засејао огољене шумске парцеле јелама, кленовима,боровима,храстовима, аришима; на спаљеној прашњавој земљи на Kриму посадио је трешње, палме, кипарисе, јорговане, вишње, дудове, рибизле и предиван цветњак. То су само нека од добрих дела великог Антона Павловича Чехова
Антон Павлович Чехов, рођен 29. јануара 1860. године у Таганрогу, био је руски писац чија дела су имала значајан утицај на књижевност и позориште. Његова каријера започела је током студија медицине, када је писао кратке приче да би се издржавао. Чеховљева рана дела карактерише хумор и сатира, али како је време пролазило, његови литерарни радови постају озбиљнији, истражујући сложене људске емоције и суштину руског друштва. Његове новеле и приповетке, попут „Степа“, „Скучна историја“ и „Душечка“, сматрају се врхунцима реализма и природног приказивања људске природе.
Чехов је такође познат по својим драмама, укључујући „Чајка“, „Дјадја Вања“, „Три сестре“ и „Вишњеви врт“, које су препознатљиве по суптилном развоју ликова и недостатку традиционалног заплета. Његове пјесе су иновативне у својој употреби дијалога и сценске акције, често остављајући публику да размишља о неизреченим емоцијама и међуљудским односима. Чеховљева дела су преведена на многе језике и настављају да буду део репертоара театара широм света.
Поред књижевног рада, Чехов је био и лекар, што је утицало на његов писани рад, давајући му јединствен увид у људско стање и патњу. Његова медицинска каријера и литерарни успех често су се преплићали, а он је користио своје искуство да обогати своје приче и ликове. Чехов је такође био активан у благотворителном раду, помажући гладнима, деци, крестьанима и оболелима од туберкулозе, што говори о његовој дубокој заинтересованости за друштвене проблеме свог времена.
Чеховљев живот био је пун изазова, укључујући финансијске потешкоће његове породице и сопствене здравствене проблеме. Упркос томе, он је наставио да пише и да доприноси књижевности и друштву до своје смрти 15. јула 1904. године у Баденвајлеру.
