Познат по свом чврстом карактеру, борбеном духу, великој љубави према својој отаџбини и као неко ко је обележио једну еру српске и светске одбојке, Владимир Вања Грбић се увек одазивао позиву у национални дрес и представљао је на најбољи могући начин, и то у најтежим временима за наш народ у нашој новијој историји.
Европски је и олимпијски шампион са репрезентацијом СР Југославије и члан одбојкашке Куће славних. Колико му је значило играње за репрезентацију, са великим жаром је говорио о томе у нашој емисији:
„Ми смо храњени тиме да је играње за репрезентацију, за свој народ, за своју земљу, част. Да је част да погинеш за своју земљу. И онда када добијете прилику, а борите се за то, нема веће привилегије, нема веће части него да обучеш национални дрес, да изађеш да играш за свој народ, не постоји.
Међутим, када ви од малих ногу немате ту врсту подршке, када покушају да вас извуку, измузу и тако, какав ћете онда став имати према националном тиму? Па не знам, сад ћу да видим, па размислићу. За репрезентацију се игра, нема боли, нема умор, нема па не знам, не постоји, јер не играш за себе, играш за своју земљу, свој народ, браниш све своје претке и оне који те сада гледају.“
Поен о коме се и дан данас прича у свету одбојке, доказ је да он сведочи ово о чему прича.
Одрастао је у Клеку који је познат по спортским асовима
Пореклом Херцеговац, син је чувеног српског одбојкаша Милоша Грбића који је са репрезентацијом био европски шампион 1975. године. Одрастао је у близини Зрењанина, у сада већ чувеном Клеку, који је уз Владимира изнедрио још два велика спортска аса, његовог рођеног брата Николу и једног од најбољих европских кошаркаша у историји кошарке, Дејана Бодирогу.
Почетак каријере
Вања је своју професионалну каријеру започео као шеснаестогодишњак у дресу ГИК Баната из Зрењанина, да би након две године отишао у Младост па затим и у Новосадску Војводину чији је члан био пуне три сезоне.
Након тога, као један од најбољих играча у Првој лиги СР Југославије одлази 1992. године у Падову. Период у Антонвети и Кунеу, додатно је очврснуо његов карактер. Често су га у халама широм Италије дочекивали са громогласним, погрдним узвицима са трибина јер је тада српски народ у Европи био окарактерисан као окупаторски, агресорски и шта све већ не, јер није хтео да се повинује челницима НАТО пакта.
Одлазак у Италију и чувено гостовање у емисији „Порта, Порта“
Често је називан и „циганином“ али у погрдном, жаргонском смислу те речи. Међутим, Грбић је све то стоички издржао. Врхунац његовог „разапињања“ у Италији био је у чувеној емисији Бруна Веспе, „Порта, Порта“ када је на перфидан начин одбрусио свим италијанима, напоменувши ситуацију око Истре где је од стране Хрвата протерано преко 250.000 италијана.
Заменемели су и Ана Окса (италијанска певачица пореклом из Албаније) која је потенцирала да је Слободан Милошевић злочинац и да убија албанску децу на Косову, као и Бруно Веспа и високи италијански званичници који су тада били у емисији, а која се емитовала на познатој телевизији „Раи Уно.“
Грбић је рекао: „Шта ви мислите, да само албанска деца страдају на Косову и Метохији и да ли ја делим људе на ове или оне?“ На тај начин, показао је велику мудрост и представио се као прави амбасадор српског народа у Европи.
Спортисти су најбољи амбасадори своје земље
„Ми спортисти смо најбољи амбасадори своје земље. Прво зато што врхунски радимо посао који радимо, а друго зато што људи почињу да воле нашу земљу због нас и кроз нас, али исто тако ми као ти амбасадори морамо страховито да водимо рачуна да своју земљу, свој народ, никада, звог свој индивидуалног нахођења не доводемо у ситуацију да нас гледају кроз негативну призму. Никада.“ истакао је Владимир Грбић у нашој емисији.
![]()
Период након каријере и рад са децом
Након каријере, Вања је одлучио да се посвети раду са децом кроз свој камп. Сваке године, у Србији се одржава камп где долазе деца из преко 50 земаља.
Циљ овог кампа није да нужно створи професионалне спортисте, него пре свега здраве јединке и добре људе који ће градити друштво, како код нас, тако и свуда у свету.
„Развој кроз спорт, одрастање деце кроз спорт, треба да буде везано за једну озбиљну фигуру, а то је то је тренер. Тренер мора да има позитивне аспекте личности, што значи, да ви у разговору са тим тренером препознате да он има исте вредности које ви препознајете као праве, зато што ће он преузети да буде едукатор вашег детета.
Да не угрожавате његов ауторитет, да ви на утакмицама не говорите како ваше дете треба да игра и тако даље, већ да поштујући онај педагошки троугао, који је у ствари спортски троугао, да родитељ и тренер, односно родитељ и учитељ никада не доводе своје ауторитете у колизију, већ да у циљу детета које је на врху троугла буду сложни, односно да свако ради свој део посла.“ истакао је Грбић и тиме указао како се на здрав начин једна млада јединка развија кроз спорт.
Осим свега наведеног, са Вањом смо причали и о томе колико је породица важна у животу једног олимпијског и европског шампиона, колико су спортски успеси попут његовог олимпијског и европског злата или кошаркашких медаља утицали на морал нашег народа током тешких времена, како остати на путу правих вредности упркос стварима које се данас промовишу кроз спорт и где се и када одржава његов следећи камп.
Ми се још једном захваљујемо нашем шампиону Владимиру Грбићу на сјајном излагању и издвојеном времену, а вама ако се ове теме чине занимљивим, погледајте нашу нову емисију:
