Угаљ и даље доминира у производњи струје у Србији, а наша земља је једна од светских лидера по заступљености угља у производњи електричне енергије.
По новим годишњим подацима које је објавио Истраживачки центар Ембер, Србија је током 2024. године произвела 62,9% своје електричне енергије из угља.
У уделу угља у производњи електричне енергије, Србија је у самом светском врху – узимајући податке из претходне две године, већи удео угља имају само Боцвана, Монголија, Јужноафричка република и Индија.
Већину преостале електричне енергије Србија производи из хидроелектрана, док су удели гаса као енергента и ветра далеко мањи, а соларна енергија једва је приметна са 0,1% удела.
По подацима које нуди Ембер, производња електричне енергије је у Србији током 2024. изгледала овако (са још око 0,2 % струје произведене из биоенергије и других фосилних извора):
Ова слика енергетског микса у Србији је релативно стабилна – већ деценијама. Сагоревање угља извор је око две трећине наше произведене струје, због чега се Србија налази у врху Европе и по емисији гасова стаклене баште по јединици струје.
У последњих 20 година у Србији, удео угља у производњи струје осцилира између 60% и 73%. Мада је садашњи годишњи просек нешто мањи него што је био пре 20 година, Србија озбиљно каска за земљама у региону које су увелико покренуле процес транзиције и напуштања угља, као што су Румунија, Грчка или Северна Македонија.
Енергетска транзиција Србије
Ипак, Србија прави прве веће кораке у енергетској транзицији, па претпостављамо да слика неће изгледати исто овако у годинама које долазе.
На последњој аукцији, Министарство рударства и енергетике доделило је 645 МW нових капацитета ветра и солара, док је план да се кроз аукције на овај начин до краја 2026. додели укупно 1300 МW ових извора.
У питању су склопљени уговори са гарантованим ценама за инвеститоре – то су за сада најизвеснији пројекти изградње нових капацитета у земљи. Истовремено, по актуелним плановима, Србија до 2030. године треба да има 3,5 ГЊ капацитета ветра и солара, што је вишеструко више од наших тренутних капацитета.
Уколико се ови планови остваре, и Србија би коначно могла да се прикључи растућој групи земаља које су увелико загазиле у дуг процес енергетске транзиције и напуштања угља.
Сваки корак у смањењу наше зависности од угља је важан, не само због смањења наших емисија гасова стаклене баште, већ и због чињенице да је угаљ доминантан загађивач нашег ваздуха, наших вода и земљишта.
