У шетњи поред речице главном променадом Врњачке бање, пажњу привлаче старе раскошне виле у стилу сецесије, данас углавном обновљене. Врњчани истичу да оне сведоче како се у њиховом месту не само лечило, већ да се стварала и историја.
На таблама испред вила на којима су данас исписане њихове, у једном периоду заборављене приче, истиче се да су због надалеко познатих минералних извора у њима одседале крунисане главе, писци, глумци и политичари. Да су се писала велика дела, али и доносиле важне одлуке.
Вила Туркуловић
Једна од најпознатијих је некадашња вила „Туркуловић”. Подигнута је тридесетих година 20. века, а по проспекту из 1936. имала је 25 луксузних соба и била је окружена парком и ружичњацима. У свим просторијама имала је централно грејање са топлом и хладном водом. У вили је ординирала као зубни лекар Мирослава, супруга власника Драгутина Туркуловића. У њој су живеле и њихове наследнице, две најлепше Врњчанке по сећањима и писаним описима савременика, Теодора Дора и Афродита, због чијих вретенастих тела су многи журли на купање. Немци су овде 1941. сместили свој штаб. Ово здање је најпознатије по томе што су у њему они 1944. године испланирали операцију Десант на Дрвар.
Назвали су је Коњички скок по мозаику са фигуром вилиног коњица, на средини црно-сивог мермерног пода у холу, који нам показује особље виле. Вила је после рата национализована, власницима није остављен ниједан стан, отишли су из Бање, а по неким написима две лепотице су у прогонима неистомишљеника трагично завршиле. Дуго је овде хотел Министарства унутрашњих послова који се зове „Променада”. Како још додају, вила је с прочеља сачувана у старом издању, док је већи хотелски део после рата дограђен.
Вила Арновљевић
Тридесетак корака од ње налази се вила „Арновљевић”, једна од најстаријих у Врњачкој бањи, грађена од 1903. до 1906. године. Зидана је у стилу сецесије са флоралним мотивима и атрактивном заобљеном куполом. У дугој историји мењала је имена. Звала се и „Надежда”, „Сутјеска”, у новија времена када је обновљен и вила „Сан”, а данас је то вила „Емилија”. После Другог светског рата у њој је често боравио књижевник Антоније Исаковић. У вилама бање су одседали и Иво Андрић, Мирослав Крлежа, совјетски књижевник Максим Горки…
Вила Зора
У даљој шетњи, на средини улице наилазимо на вилу „Зора” у којој је данас смештена Народна библиотека. Подигао је почетком 20. века трговац Коста Вељовић, давши јој име по својој жени Зори. Имала је 19 соба за смештај гостију који су долазили на бањско лечење. Др Миодраг Мишић двадесетих година оснива Бањску поликлинику, у вили коју је откупио његов отац.
Вила Авала
Вила „Авала” чека обнову. На месту где је ово оронуло здање, осамдесетих година 19. века механџија Коста Петровић Ракица изградио је приземну зграду са 16 собна за издавање, терасом и кухињом, а у дворишту је била и прва врњачка пекара. Почетком 20. века, откупљују је трстенички трговац Бошко Јанковић дограђује спрат, не мењајући стилске облике. Током Првог светског рата у вили је био пансион за опоравак рањеника и за смештај особља Црвеног крста Велике Британије, а током тридесетих ординације познатих лекара.
Вила Снежник
Стара и обновљена вила „Снежник” сачувала је своју оранж боју испресецану велим фасадним линајма, са косим кровом покривеним жљебљеним црепом, са терасама од кованог гвожђа. У вили романтичног изгледа Десанка Максимовић одседала је у соби 103, са погледом на променаду и извор „Снежник” преко пута. Овде је написала „Молитву за љубав” и још неколико својих познатих песама. „Инспирација за ову песму, кажу у вили, била је љубав учитељице Наде и официра Реље.
У Првом светском рату Реља одлази на фронт, где се заљубљује у прелепу Гркињу. Реља и Нада више се нису видели. Уплашене причом о Нади која заувек остаје сама, многе Врњчанке своју љубав ‘везују’ катанцем на Мосту љубави, бацајући потом кључић у Врњачку реку”, испричала је Мина Станојевић из ТО Врњачка бања.
Тужна прича
Тужна прича, иначе. везана је и за вилу „Трајковић” на недалеком Чајкином брду. У њој је са родитељима и сестрама живела Слобода Трајковић, вереница Иве Лоле Рибара и ћерка врњачког апотекара. Лолу је упознала студирајући хемију у Београду. Кад је Иво отишао у рат, сакривала се у вили.
Немци су је пронашли у тражили да пошаље писмо и намами вољеног у замку Гестапоа. Одбила је и одведена је у логор у ком је угушена у гасној комори заједно са породицом. Иво Лола написао јој је једну од најлепших љубавних песама коју никад, на жалост, није прочитала. Како каже саговорница, табле са песмом као и другим сличним причама постављене су испред тридесетак вила које сведоче о занимљивој историји поред врњачких извора.
