Борећи се са великом хладноћом и ветром, археолози у Србији истражили су место древног римског тријумфалног лука (славолук), једног од малобројних на Балкану, који датира из трећег века.
Славолук је откривен у децембру на месту Виминацијума, римског града у близини Костолца, 70 километара (45 миља) источно од Београда. Миомир Кораћ, водећи археолог, рекао је да је откриће направљено током ископавања главне улице Виминацијума, главног града римске провинције Мезије. „Ово је први такав славолук на овим просторима… Може се датирати у прве деценије трећег века нове ере“, рекао је Кораћ за Ројтерс у понедељак.
Фрагмент је посвећен Марку Аурелију Каракали
Виминацијум је био велики римски град од 45.000 људи са хиподромом, утврђењима, форумом, палатом, храмовима, амфитеатром, аквадуктима, термама и радионицама. Постојао је између првог и шестог века. „Када смо пронашли квадратне отиске темеља направљене од масивних комада кречњака… није било сумње да је ово тријумфални лук“, рекао је Кораћ.
Фрагмент мермерне плоче са словима CAES/АNTO сугерише да је лук посвећен цару Марку Аурелију Антонину, познатом као Каракала, који је владао од 198. до 217. године.
Верује се да је Каракала уздигнут за цара у Виминацијуму, оцењује археолог, Младен Јовичић.
„Надамо се да ћемо наћи још комада. Нашли смо на један фино израђен стуб, греде, али бисмо желели да нађемо натписа на луку“, рекао је Јовичић.
Оно што је додатно необично је то што није закопан испод модерног града.
Ископавања Виминацијума трају од 1882. године, али археолози процењују да су претражили само 5% локалитета, за који кажу да је 450 хектара – већи од Централног парка у Њујорку – и неуобичајено што није закопано испод модерног града. Досадашња открића укључују два римска брода, златне плочице, новчиће, скулптуре од жада, религиозне предмете, мозаике, фреске, оружје и остатке три мамута.