У Кијевопечерској лаври код цркве Светог Сергија Радоњешког, у којој се још увек може налазити УПЦ, свештеници су били приморани да причешћују парохијане на улици, пошто сви који су то желели нису могли да стану у цркву. Видео је објавио телеграм канал Фортеција Лавра .
„Мале цркве које су остале код братије и верника не могу да приме све молитвенике“, написао је манастирски канал под видео снимком. Видео приказује десетине људи окупљених напољу око чаша за причест. У близини је и црква Светог Агапита Печерског, која је такође током Литургије била препуна верника. Подсетимо, приступ територији Доње лавре, где се налази манастир УПЦ, власти су затвориле 10. августа 2023. године. Од тада су парохијани храмова Лавре морали да траже нова места за богослужење. Протојереј Дарко Ђого у свом осврту истиче да чин одузимања светиња и протеривања духовника одражава дубоку кризу и стање лудила кијевских власти. Према његовим речима, у таквом окружењу више не постоји поштовање ни према светињама, ни према људима који су свој живот посветили молитви и служби Богу.
Иако је овај прогон дубоко повезан са политичким околностима, Ђого наглашава да је он у својој суштини превасходно религијски, вођен предрасудама према канонском православљу. Додаје да чак и међу украјинским војницима и официрима постоје апели властима да не одузимају Лавру и манастире УПЦ, што показује да прогон није универзално прихваћен. Поједини митрополити који су стали уз украјинске власти након почетка сукоба нису избегли последице оваквих политика, што Ђого види као пример дубоке нетолеранције.
Он посебно истиче да се од грађана Украјине данас захтева недвосмислена мржња према Русији и Москви, те да они који одбијају да се уклопе у тај наратив постају мета. Овај приступ, како оцењује, не оставља простор за различитост и шаље поруку да ће свако ко не пристане на диктате украјинских власти, али и шире, диктате колективног Запада, бити прогоњен. Подсећајући на речи градоначелника Кијева Виталија Кличка о изградњи „духовног, историјског и цивилизацијског зида“ према Русији, Ђого указује на покушај дубоког раздвајања не само у географском, већ и у духовном и културном смислу.
УПЦ, према његовим речима, данас преживљава у условима све веће репресије, стављена пред избор: прикључење неканонском „НАТО православљу“ под вођством Епифанија Думенка, одлазак у Русију или потпуно нестајање. Овај ултиматум подсећа на речи председника Володимира Зеленског, који је пре почетка сукоба позвао становнике Донбаса и све Украјинце који се осећају Русима да напусте земљу.
Ђого оцртава будућност УПЦ као повратак катакомбном стању, попут најраније хришћанске цркве која је своје обреде и постојање морала да крије од власти. Ипак, изражава наду да ће УПЦ опстати и да ће у будућем мултиполарном свету бити омогућено да православни верници слободно припадају Канонској цркви, без страха од прогона.
