НЕКИ од првих ратара и сточара у Европи појавили су се пре око 8.000 година, поред Дунава, а ранонеолитска култура коју су развили названа је према Старчеву, панчевачком насељу, где су откривени први њени трагови. Не чуди зато што у Страчеву имају Трг неолита, а на њему музеј са поставком „Старчевом кроз векове“.
У његовом дворишту подигнуте су три земунице, налик онима из древних времена, а 27. маја прикључиће им се још једна верна реконструкција старчевачке куће, која ће имати и уређен ентеријер као у доба неолита. Али, како за „Новости“ открива Петар Андрејић, председник Месне заједнице, који се већ безмало три деценије бори за очување наслеђа овог места, и верни призор из живота једне неолитске породице.
– Музеј смо отворили пре четири године, али смо на поставци радили много пре тога, у чему су нам помагали Удружење „Пагос“, Завод за заштиту споменика Панчева и тамошњи музеј – наставља Андрејић, уз напомену да ће, истог 27. маја у 19 часова, који назива „Старчевачком ноћи музеја“, бити отворен још један објекат, музејски павиљон, са галеријом и сувенирницом, а свему ће претходити концерт класичне музике на Тргу неолита.
Фото Рудолф Керекеш
И нова старчевачка кућа је полуземуница, има 40 квадратних метара, а како објашњава архитекта Христивоје Павловић, веома је комотна за живот једне четворочлане породице: има део за спремање хране, собу, помоћну просторију. Направљена је на основу сазнања археолога о кућама, какве су се градиле у раном неолиту.
– Истовремено, пред реконструкције станишта, водили смо рачуна о њеној савременој намени, као продужетку изложбеног простора постојећег музеја, што је подразумевало решавање безбедности, осветљења, култивисане функционалности… – наставља Павловић
КАО нигде у свету, на само 140 километара, колико има Дунавом од Винче, преко Старчева до Лепенског вира, није тако „покривено“ читаво камено доба: мезолиту припада култура Лепенског вира, старчевачка је ранонеолитска, док је грандиозна винчанска култура репрезент средњег и позног неолита. Томе треба додати и како су у пећинама Ђердапа пронађени трагови животиња још из палеолита – наглашава Христивоје Павловић, и додаје како је књига посвећена управо тој чињеници „Корени европске цивилизације – Лепенски вир – Старчево – Винча“, проф. др Душана Михаиловића, проф. др Јасне Вуковић и проф. др Бобана Трипковића, промовисана управо у Старчеву.
Према речима архитекте, ова старчевачка кућа има прост кров са монтажном слемењачом, зенитално светло и издимљавање. Сазидана је од блатно-композитног малтера са плевом, пепелом и низом других додатака који у потпуности замењују савремене адитиве. У њеној градњи је коришћена и трска, као и данас легитимни кровни покривач, додаје Павловић, напомињући да, уз то што су се трудили да сви материјали буду што ближи аутентичним, ипак нису користили и алате из неолита. Јер, да јесу, читав посао би много дуже трајао.
– Не постоје примитивни људи, већ примитивна средства и алати, којима су постизали исто што и ми данас – каже саговорник. – Општи принципи архитектуре су универзални, у свим временима: форма, функција, конструкција и ликовност, а превасходно свакодневна уштеда у времену, раду, материјалу…
Читав овај пројекат је утемељен на вишегодишњем испитивању како самог Старчева, тако и других локалитета који припадају овој развијеној култури. Ипак, како објашњава археолог Драган Јанковић, кустос Музеја града Београда, намера је била да се скрене пажња на врло важне налазе управо са овог локалитета:
– Прво, то је коштана кашичица, коју археолози зову спатула, за коју се дуго није знало чему је служила. Хемијским анализама утврђено је да на себи има трагове дечјих зуба. То је велики доказ да су у то доба деца прихрањивана и указује да се скратио период дојења, односно да се скратило и време између два порођаја. Старчевци су били међу првим пољопривредницима у Европи, и правили су храну, тако да је прихрана деце довела до демографског раста.
Фото Рудолф Керекеш
Редконструишући ово старчевачко станиште, идеја је била да се акценат стави управо на ово сазнање, као и афирмацију улоге мајке у овом периоду, истиче наш угледни археолог. Тако ће се у кући наћи хипер реалистичке скулптуре којима ће се оживети сцене из неолитске свакодневице.
– У једном делу мајка ће прехрањивати дете, док ће други део бити посвећен једном другом открићу, отисцима дечјих прстију у глини. Оно указује на начин едукације у неолиту, који је био кроз игру и праксу. Тако ће се ту наћи и отац који прави керамичку посуду и ћерка која му помаже, игра се и савладава ту вештину .
Задатак да оживи ову слику из живота неолитских становника Старчева добио је вајар Бане Црвенковић, који за наш лист открива:
– У кући ће се од намештаја наћи један сто и један креветац, али и пећ која је верна реплика оне пронађене управо у Старчеву. Фигуре људи обучене су у одећу од тканог лана, док је обућа од коже. Једна од фигура имаће и гуњ. Видљиви делови људских фигура направљени су од силиконске гуме и осликани бојама, које су такође на бази силикона. Оне заједно представљају сцену, из два дела: мајку која храни двогодишње дете, и оца који прави глинени пехар, поред кога је ћерка, од 16-17 година, која меси глину.
