Професорка српског језика, Далматинка са београдском адресом Наташа Булатовић, истинска заљубљеница у свој крај и људе, жели да у једној књизи окупи све земљаке, песнике и песникиње са подручја Цетинске и Книнске крајине, Дрниша, Буковице и Равних Котара.
Пишући и говорећи о Србима с подручја данашње Хрватске и с посебним нагласком на оне који су некада живели на простору Северне Далмације, најчешће икада поменуте речи, као симбол онога што је увек и свима заједничко, јесу завичај, родни крај и носталгија.
Колико је време успело да залечи ране прогнаним Далматинцима?
Као утеха увек би се поменуло време, оно које, по неком неписаном правилу, треба да лечи све ране. Колико је време успело да у последње три деценије залечи ране и ожиљке свим Србима, Далматинцима који су, не својом вољом, отргнути из утробе краја који је вековима уназад изродио бројне генерације њихових предака, најбоље би сведочиле бројне хартије, одштампане књиге, корице свески, похрањене поруке у меморијама телефона или објаве по друштвеним мрежама, све до сусрета током лета кад’ би се кришом, међ’ најближим, на прелима по која гласно изговорила.
Сваки тај стих, чак и онај који би често невешто и нестручно био написан или изговорен, био је одраз најдубље и најискреније емоције појединца у којој се чувало све, и језик и говор, и обичај и традиција, и топоним и локација, и живући људи и они којих више нема, село, извор, поток и планина, па чак и свако дрво којег „таквог више нигде нема”.
Успомене, сећања, људе и догађаје, време не може да избрише
Успомене, сећања, људе, догађаје и све оно што човеков живот обликује од првог дана његовог рођења, трајно не може да избрише било какав проток времена. Знале су то најбоље и генерације пре нас, многи који су свој овоземаљски живот провели и окончали у туђини, непомирени са чињеницом да никада више, макар на трен, неће обићи свој родни крај.
Опеван у песмама, осликан у сликама, овековечен бројним фотографијама, сачуван у предањима, похрањен у срцу и мислима, саткан од радости и туге, али као такав и њихов, увек јединствен, многи чак и нису стигли да предоче другима.
Управо то је један од разлога који је потакао Наташу Булатовић, професорку Српског језика, библиотекарку, Далматинку са београдском адресом али, пре свега, истинску заљубљеницу у свој крај и своје људе, да окупи све земљаке, песнике и песникиње са подручја Цетинске и Книнске крајине, Дрниша, Буковице и Равних Котара како би својим стваралаштвом употпунили Антологију поезије Срба из Северне Далмације од 1995. до 2025.године.
Антологија се приређује поводом 30 година од прогона Срба из Северне Далмације
Идеја нам је да у њој буду заступљени сви српски песници са овог простора, који су морали да напусте своје огњиште. Неки су се вратили и живе на огњишту, неки су остали у Србији, а неки су одселили у иностранство и одатле пишу, изражавајући кроз песму своју тугу и љубав ка завичају. Неки, нажалост, нису више међу нама.
Надамо се да ће њихова родбина дати сагласност да се уврсте у Антологију. Нити мањег и тежег простора за живот од залеђа Северне Далмације, нити више песника на тако малом простору. Неки од њих објављују своју поезију, док неки пишу „за своју душу” и не желе публицитет. Овде је свака песма добродошла.
Поштоваћемо и жеље оних који желе да остану анонимни – наводи Наташа разлоге своје иницијативе, истичући да је љубав према родном крају и емоција у песми сачувана, најважнији од услова за уврштавање стихова у Антологију.
Која је сврха прављења овакве једне Антологије?
Сама сврха прављења једне овакве Антологије, како каже, није само уметничка вредност песама.
Доста песама које пишу наши земљаци обилује великим богатством локалне лексике; дијалектизми, архаизми, регионализми. Даље, путем песме настојало се да се понегде сачува или обнови сећања на старе обичаје, веровања, разне културолошке вредности нашег краја. Многи топоними, географска имена, ушли су у стихове.
Ова Антологија имаће за циљ да кроз писану реч покаже и сачува идентитет Срба из Далмације.
Приближиће данашњем и сутрашњем читаоцу ко су, у интелектуалном, социјалном и естетском смислу људи који „певају после рата” (стих Душана Васиљева) и какви су умни домети човека са далматинског камена – истиче Наташа.
До три песме од сваког аутора
Иако је позив упућен свим Србима са подручја Северне Далмације, без изузетка, постављене услове, када се о песмама ради, неће бити тешко испунити.
Оквир који смо поставили као неки услов испуњавају већином сви људи којима се на овај начин и обраћамо за учешће. Дакле, да су њихове песме настале од 5. августа 1995. године, да је тематика родољубива, завичајна, у шта се уврштавају све религиозне, описне, љубавне, породичне, историјске, мисаоне, шаљиве, сатиричне и песме за децу.
Од сваког аутора биће изабрана једна до три песме, а заступљеност свих песника биће без изузетка. Уколико од једног аутора изаберемо више песама, једна ће обавезно бити о Далмацији – појашњава Мандић-Булатовић.
Ангажован је велики број професора и књижевника
Колико ће се озбиљно приступити припремању Антологије, сведочи и велики број професора, људи из струке које је ова професорка српске књижевноси и језика, аутор и реализатор књижевног циклуса Сусрети са писцима из Далмације, окупила од Далмације, преко Београда до Ниша. Око заједничког циља окупити обичан народ и људе од струке, посебан су мотив и ветар у леђа који, како каже, од истих кроз подршку најчешће добија.
Уређивачки одбор за Антологију чиниће проф. др Немања Радуловић професор Филолошког факултета у Београду, Марко Ковачевић песник и председник Књижевне заједнице Крајине, Данко Перић новинар и Милојко Будимир председник Удружења Срба из Хрватске.
Рецензије ће урадити проф. др Горан Максимовић професор Филозофског факултета у Нишу, а за издавача биће задужени Књижевна заједница Крајине, Српско културно друштво „Зора Книн-Београд” и Удружење Срба из Хрватске – наводи Наташа, приређивач овог посебног издања посвећеног свим Србима са подручја Далмације.
Уз позив свима да се одазову, дају свој допринос у креирању заједничке Антологије која ће, ако све буде текло по плану, симболично бити представљена у августу ове године, три деценије након што су Срби из ових крајева морали да напусте своја вековна огњишта, објављена су и упутства на који начин то могу да учине.
Како се пријавити за конкурс?
Избор од максимално 20 песама послати на адресу: antologija.sjevernedalmacije@gmail.com до 15. априла 2025. Уз песме треба приложити фотографију и кратку биографију.
Биографија треба да садржи основне податке: име и презиме, година и место рођења, завршене школе, занимање, место пребивалишта, објављена дела и освојене награде (ако их има).
Доставити обавезно и број телефона. Уколико постоје песме аутора који више нису међу живима, те су исте остале као записани траг постојања у оставштини њиховим потомцима, наследници, уз наведене податке о аутору, могу исте да пошаљу.
Сведочанство времена
Објављена Антологија далматинских Срба остаће као сведочанство времена, траг у бескрају свега онога што је био и остао страдални народ са ових простора, њихов крај за наредне генерације сачуван од заборава.
