Ескалација трговинског сукоба између Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине улази у нову, опасну фазу, након што је амерички председник Доналд Трамп најавио знатно повећање царина на кинески увоз – са досадашњих 20% на чак 145%. Кина је узвратила сопственим мерама, уводећи царине од 84% на америчку робу и стављајући 18 америчких компанија на листу трговинских ограничења.
Две највеће светске економије, које заједно чине око 43% глобалног БДП-а, ушле су у оштру економску конфронтацију која већ има озбиљне последице по глобална финансијска тржишта, ланце снабдевања и будући раст светске економије.
Кина: „Амерички приступ ће завршити неуспехом“
Портпарол кинеског Министарства спољних послова Лин Ђиан поручио је да Пекинг не тражи сукоб, али да се неће повући пред америчким притиском.
„Амерички приступ не ужива подршку народа и завршиће неуспехом,“ рекао је Ђиан, преноси Гардијан.
Иако су реторика и мере оштре, Министарство трговине Кине поручило је да је „врата за дијалог и даље отворена“, наглашавајући потребу за „мирном коегзистенцијом, узајамним поштовањем и сарадњом на обострану корист“.
Утицај на трговину и глобалну економију
У 2024. години, укупна робна размена између САД и Кине износила је 585 милијарди долара. САД су увезле око 440 милијарди долара робе из Кине, док је кинески увоз из САД износио 145 милијарди долара. Ова неравнотежа довела је до трговинског дефицита САД од 295 милијарди долара.
Највећи део америчког увоза из Кине чине електроника, паметни телефони (укључујући Apple уређаје произведене у Кини), рачунари, батерије и играчке, док САД у Кину највише извозе соју, лекове и нафту.
Царине које је Трамп увео довеле су до значајног смањења учешћа кинеске робе у укупном америчком увозу — са 21% у 2016. на 13% у 2023. години. Међутим, кинески произвођачи су делимично заобишли ове мере, преусмеравајући производњу у земље југоисточне Азије попут Малезије, Тајланда и Вијетнама.
Берзе бурно реагују
Након Трампове најаве да ће неке царине бити замрзнуте на 90 дана за десетине земаља (али не и за Кину), берзе широм Азије и САД доживеле су нагли раст. Nasdaq је скочио 12,2% – што је његов најбољи дан у последње 24 године – док је Dow Jones порастао 8%.
Индекс акција у Тајвану скочио је за преко 9%, Nikkei 225 у Јапану за 7,2%, а индекс у Сеулу за више од 5%.
Опасност по глобалну економију
Према проценама Светске трговинске организације, овај царински рат би могао смањити обим робне размене између САД и Кине за чак 80%. Његова генерална директорка Нгози Окњо-Ивеала упозорава да би то „могло озбиљно нарушити глобалне економске изгледе“.
С обзиром да је Кина највећи светски произвођач и да већ има вишак у робној размени од скоро билион долара, постоји опасност да вишкови робе – као што је челик – буду „избачени“ на друга тржишта по ценама испод тржишне вредности, што би могло угрозити домаће индустрије широм света.
Даља ескалација могућа
Кина такође има кључну улогу у преради стратешких метала као што су литијум, бакар и ретке земље. Пекинг би могао ограничити извоз ових ресурса САД-у, као што је већ учинио са германијумом и галијумом, који се користе у војној технологији.
С друге стране, Вашингтон би могао пооштрити технолошку блокаду, ограничавајући приступ Кине напредним микрочиповима потребним за развој вештачке интелигенције.
Трампова администрација такође разматра притисак на друге земље, укључујући Камбоџу, Мексико и Вијетнам, да не тргују са Кином ако желе приступ америчком тржишту.
Иако су обе стране формално отворене за дијалог, реалност је да се мере одмазде настављају. Последице ове економске конфронтације већ се осећају глобално – од скока цена и поремећаја ланаца снабдевања, до економске несигурности и пада инвестиција.
Експерти упозоравају да би пуни трговински рат могао изазвати рецесију у обе земље, али и у многим другим економијама које зависе од глобалне трговине. За сада, ниједна страна не показује спремност да прва попусти.
