Америка је позната по историјским територијалним аквизицијама које су обликовале њен данашњи географски изглед, а један од најпознатијих примера је куповина Аљаске од Русије 1867. године. Тада су Сједињене Америчке Државе платиле 7,2 милиона долара у злату за ово пространо и богато подручје, што је изазвало велико изненађење, па чак и подсмех у јавности. Трансакција се у то време називала „Сјуардова лудост”, по тадашњем америчком државном секретару Вилијаму Сјуарду који је договорио куповину.
Више од 150 година касније, Аљаска је стратешки и економски непроцењива. Површина Аљаске износи 1.723.337 квадратних километара, што је чини највећом америчком савезном државом.
Бизнис да, продаја не
Сада, у сличном маниру, новоизабрани председник Доналд Трамп, показује интересовање за куповину Гренланда, аутономне територије Данске, сматрајући овај потез „апсолутном нужним”.
Иако је Гренланд већи од Аљаске, са површином од 2.166.086 км², што га чини највећим острвом на свету (не рачунајући Аустралију), већину његове територије прекривају ледене плоче.
Трамп је први пут изразио интересовање за куповину Гренланда током свог првог председничког мандата, али су га дански званичници јавно одбили, нагласивши да је острво „отворено за пословање, али не и на продају”.
Амерички предсeдник, сада 78-годишњак, поново је покренуо питање куповине Гренланда у недељу увече, када је објавио избор Кена Хауера, суоснивача PayPala и бившег амбасадора САД у Шведској (2019–2021), за амбасадора у Данској, преносе страни медији.
„Ради националне безбедности и слободе широм света, Сједињене Америчке Државе сматрају да су власништво и контрола над Гренландом апсолутна нужност”, написао је Трамп на платформи Truth Social.
Учинимо Америку поново великом – буквално
Трампово поновно интересовање за Гренланд долази усред низа коментара о територијалном ширењу, укључујући могућности инвазије на Мексико, претварање Канаде у савезну државу САД и преузимање контроле над Панамским каналом.
Тако би се слоган из његове предизборне кампање „Учинимо Америку поново великом” (МАГА – Make America Great Again) и буквално претворио у стварност.
Иако је јавно говорио о проширењу територије САД, Трамп није поделио конкретан план за реализацију тих идеја нити открио колико би Америка била спремна да плати за такве аквизиције.
Према истраживању непрофитне организације Charters Cities Institute, потенцијална куповина Гренланда била би изводљива само уколико би САД понудиле суму која би привукла све Гренланђане – попут предлога о исплати 500 милијарди долара подељених равномерно међу грађанима.
САД су 1946. године понудиле Данској 100 милиона долара у злату за Гренланд, што би данас износило око 1,4 милијарде долара.
Међутим, та процена не укључује природне ресурсе и дипломатски значај Гренланда, који тренутно има огромну стратешку вредност због транспортних рута, војних интереса и суверенитета над Арктиком.
Иако Трамп истиче предности које би америчка контрола над Гренландом донела, остаје нејасно како би гренландска јавност реаговала на овакав предлог. Према истраживањима, већина грађана подржава независност од Данске, али постоји и знатан број оних који желе ближу сарадњу са САД.
Идеја о продаји Гренланда, међутим, и даље остаје далеко од стварности.
