Већ два века у стишком Касидолу на верски празник Тодорову суботу организују се коњске трке, а од пре неколико година као додатна атракција за гледаоце уведена је и ревија фијакера и чеза
Већ по традицији Тодорова субота у Касидолу друго је име за коњске трке и ревију фијакера које се одржавају на сеоском хиподрому. Окупе се расна грла и вешти јахачи, ужива се у двопрезима, фолклору, кухињским ђаконијама по стишким рецептима бака из браничевског краја.
Уз овај тако испланиран и увек радо ишчекиван програм нађе се места чак и за међународну изложбу ситних животиња. Па, ко воли нек изволи, за сваког понешто, рекли би наши стари.
Коњарска традиција за поштовање
– Коњарска традиција Касидола је за свако поштовање. Ово место је од давнина, као уосталом и цео Браничевски округ, познат по витезовима и отменим атовима. У нека старија времена било је више и мештана у селу, па тако и коњаника, али ни садашњост, упркос модернизацији и новим, дигиталним игрицама, није за потцењивање, далеко од тога. И ове године манифестација на Тодорову суботу била је одлично посећена, трке су се пратиле с уживањем, делили се пехари поносним власницима.
Многи још памте и шездесете године прошлог века када су се и филмски режисери и продуценти отимали о веште касидолске јахаче које су ангажовали за историјске спектакле. Прохујала времена, али традиција је остала. Оно што спаја различите генерације Касидолчана већ два века управо је минула манифестација која се редовно одржава на овај верски празник, који пада у прву суботу васкршњег поста. Тако је било и овога пута. На сеоском хиподрому одржан је ревијални тркачки дан, чиме је отворена сезона коњичког спорта у пожаревачком крају.
– Укупан наградни фонд за три галопске трке износио је 290.000 динара, а организатори надметања били су Коњичко друштво „Кнез Михаило” и Коњичка секција Касидол, уз покровитељство Града Пожаревца – рекао нам је Александар Миленковић, директор Коњичког друштва „Кнез Михаило” из Пожаревца.
У првој трци под називом „Меморијал Зорана Ивића Мигље” на стази дугој 1.200 метара од старта до циља водило је љубичевско грло Рондина с џокејем Милошем Милојевићем, власништво породице Ивић. Уследило је главно галопско надметање на дистанци од 1.600 метара „Свети Тодор”, у којем је тријумфовала Варена Сторм с јахачем Дарком Љубомировићем. Осим новчане награде од 65.000 динара првопласираном тиму, браћи Арифовић припао је пехар који им је уручио градоначелник Пожаревца Саша Павловић. Тријумфом Јупи Роада с јахачем Луцом Васиљевићем, у трци „Пехар села Касидола”, завршен је тркачки дан.
Оно што је изазвало велику пажњу окупљених био је и дефиле коњских запрега. У паузама између трка продефиловало је 26 фијакера и чеза с двопрезима и тропрезима, а кочијашима, односно учесницима ревије додељени су пехари и дипломе.
У Србији се, осим главне тркачке сезоне на хиподромима, у мањим срединама одржавају и овакви, ревијални тркачки дани. Они не спадају у званични програм, али су радо посећене манифестације које имају дугу традицију и обично су везани за верске празнике. То је остало од давнина када се за „црвено слово” у календару није радило у пољу, па су се организовали различити догађаји за забаву.
Нажалост, данас су и у већим местима неки хиподроми замрли, коњички клубови угашени, али Браничевски округ и Мачва и даље се држе традиције. У Шапцу се осим великих трка током године организују ревијалне утакмице и то на самом почетку године, 1. јануара, а у Богатићу на Божић, 7. јануара.
У Врелу код Уба трке се одржавају на Ивањдан, 7. јула, а и касачки хиподроми у Банату и Бачкој имају своја такмичења током сезоне.
Пожаревачки крај познат је и по стотинама статиста који су са својим атовима снимали каубојске и партизанске филмове од Олд Шетерхенда и Винетуа до „Неретве” и „Сутјеске”. Један од њих је и 91-годишњи Љубисав Костић који је шездесетих година прошлог века био и статиста, али и каскадер у око четрдесетак филмова. Његова породица имала је и сарадњу с Југословенском армијом и војсци је продавала коње за коњички пук у Земуну.
Костић је познат као одгајивач шампионског грла Тина која је деведесетих година освојила „Триплу круну” на Београдском хиподрому.
– Тина је зарадила у тркама 40.000 марака, а мени је припало осам хиљада марака од те суме. Имао сам уговор с ергелом „Љубичево” по којем су они били задужени за тренинге и сносили су све трошкове с обзиром на то да је то јако скуп спорт, а ја сам имао право на једну трку и изабрао сам „дерби”. Тина је победила и у тој трци и донела ми солидну своту новца – сећа се Костић.
Још виталан и у деведесет првој години присећао се раних осамдесетих када је сеоски хиподром грађен. Сви мештани су пристали да се одрекну „комада” своје земље у комасацији и да се тако направи простор за такмичења с одговарајућом стазом, а не да се трчи по лединама као до тада. Пре неколико година изграђене су и трибине па је сада ово један од ретких сеоских хиподрома, а можда и једини, на којима публика може и да седи.
Следи „Ивањдански састанак”
– И ове године имали смо одличну посету, публика је живо испратила сва дешавања. Од пре неколико година увели смо и ревију фијакера и чеза што је права атракција за посетиоце. Одазвали су се и коњички клубови из других градова, такмичари нису били само из наше општине – каже Александар Миленковић, који као занимљивост истиче и да се на Тодорову суботу организују трке у још неким православним земљама, примерице у Бугарској.
Миленковић је најавио да је први тркачки дан на хиподрому у Пожаревцу 2. маја, затим 9. јуна, док „Ивањдански састанак” ове године пада у недељу, 7. јула, а „Љубичевске коњичке игре” као круна сезоне у Браничеву трајаће од петка 30. августа до недеље 1. септембра када је и главни тркачки програм зачињен „Љубичевским вишебојом”.
Познати Касидолци
Касидол је од Пожаревца удаљен 14 километра. У историји се име села први пут спомиње у запису Јоакима Вујића из 1826. године. Има више варијанти о пореклу имена, али је најпопуларнија она да је настало од коњског каса (кас и дол). У српско-турским ратовима из села је учествовао читав ескадрон коњице. Иако је село коњара, у њему су рођене и друге знамените личности: Живојин Живко Касидолац био је управник града Београда 1894. године. Поводом 150 година од његове смрти, у родном месту по њему је названа улица.
Димитрије Путниковић Дишко рођен 1859. године, син је свештеника Јована. Написао је два уџбеника: „Познавање природе” и „Пољопривредну читанку”. Оснивач је Педагошког музеја у Београду. Био је председник Скупштине учитеља Србије. Уређивао је часописе „Учитељ” и „Мала Србадија”. По налогу српске владе путовао је по Чешкој и по угледу на њихове школе радио на отварању грађанских школа у Србији.
Међу познатим Касидолцима су Јоргованка Стевић, сликарка и песникиња, Јасмина Совиљ, новинарка, и Драгана Мирковић, позната и као „Луче из Касидола”, естрадна уметница.
