Читајући наслове, лако је закључити да се велики бизнис повукао из борбе против климатских промена. У протекле две недеље, BP, нафтни гигант, продао је свој амерички бизнис копнених ветроелектрана; Jaguar Land Rover, произвођач аутомобила, наводно је одложио лансирање новог електричног Range Rover-а; а HSBC, банка, напустила је Net-Zero Banking Alliance (NZBA), групу посвећену еколошки одговорном кредитирању. Али ти наслови представљају само део слике. Све у свему, компаније тихо напредују ка испуњењу својих климатских циљева, пише Economist.
Размотрите извештај који је у марту објавила ревизорска кућа PwC. Он је показао да је од око 4.000 фирми које су прошле године пријавиле своје климатске обавезе непрофитној организацији CDP, само 16% ублажило своје циљеве, док је 47% остало при њима, а 37% постало амбициозније. Анализа је такође показала да је 67% компанија са постављеним циљевима на добром путу да их и оствари — што је три процентна поена више него 2023. године.
Раније се фирмама замерао greenwashing — давање празних обећања без стварне акције. Данас изгледа да прелазе на greenhushing — спроводе декарбонизацију без велике медијске буке. Такође побољшавају прецизност својих циљева. Неке одустају од неефикасних компензација емисија како би тврдиле да су климатски неутралне, каже Томас Деј из NewClimate Institute-а. Међу њима су Microsoft, Google и easyJet. Анализа података непрофитне организације Science Based Targets initiative (SBTi), која проверава климатске циљеве, показује да је удео фирми које у своје циљеве укључују „емисије обима три“ (од ланаца снабдевања и коришћења њихових производа) порастао са 28% у 2022. на 67% у 2024.
Ово су охрабрујуће вести, јер када компаније поставе зелене циљеве, декарбонизација обично следи. MSCI, пружалац берзанских индекса, анализирао је око 2.400 великих и средњих фирми из свог глобалног индекса. У последње три године, оне са климатским циљевима смањиле су интензитет емисија (емисије из пословања и купљене енергије по долару прихода) за 8%. Код оних без циљева, пад је износио само 3%.
Ипак, проблеми остају. Један од њих је да сектори у којима долази до назадовања имају кључну улогу у успоравању климатских промена. То укључује нафтну и гасну индустрију, која тешко проналази начин да профитабилно декарбонизује пословање. Мари Окинклос, директор BP-а, раније ове године најавио је „фундаментални ресет“ — повратак фосилним горивима и одмак од обновљивих извора. Дана 22. јула објављено је да су Shell, Enbridge и Aker BP, три нафтне компаније, напустиле саветодавну групу SBTi-ја за дефинисање „нето нуле“ за нафтне фирме. Наводно су отишле јер им је речено да постизање неутралности значи и обуставу развоја нових нафтних и гасних поља.
Финансијске институције такође посрћу. Поред HSBC-а, из NZBA су изашле и велике америчке банке попут Goldman Sachs-а и Morgan Stanley-а, као и неке из Јапана и Канаде. Институт за енергетску економију и финансијску анализу процењује да напуштене чланице чине две петине укупне имовине те групе. Слични проблеми погађају и друге организације, попут иницијативе Net Zero Asset Managers. Прошле године Wells Fargo, још једна банка, одустала је од својих зелених кредитних планова, а у марту је швајцарски UBS померио климатске циљеве након преузимања Credit Suisse-а. Додатни проблем за финансијске институције представља политика, која се мењала и пре него што се Доналд Трамп вратио у Белу кућу. У Америци су републикански сенатори сугерисали да би придруживање зеленим савезима могло кршити антимонополске законе. Након Трамповог реизбора, притисак је појачан. У јануару је десет државних тужилаца писало највећим америчким финансијским фирмама, укључујући BlackRock и Goldman Sachs, претећи правним поступцима ако не промене своје политике у вези са климом и различитошћу.
Последица свега тога је да компаније које и даље предузимају мере декарбонизације постају све невољније да те напоре јавно истичу. Број пута када се климатске промене помињу током кварталних извештаја фирми из индекса S&P 500 и Stoxx Europe 600 пао је са 427 у првом кварталу 2022. на 246 у прва три месеца ове године.
Неспособност да се јавно похвале својим циљевима могла би неке фирме навести да се запитају да ли их уопште вреди постављати. Већ су разочаране оне које су очекивале да ће им зелене референце донети раст цене акција услед прилива новца у фондове одрживих улагања.
Ипак, чињеница да многе компаније тихо настављају са декарбонизацијом указује на утешан закључак: да су свесне како деловање доноси корист њиховом пословању — без обзира на то шта политичари говоре или раде. Ако је најгоре што им еколошки активисти могу замерити то што greenhush-ују, онда је то сигуран знак напретка.
