„Снага и светлост” постаће дом Музеја Николе Тесле до отварања специјализоване међународне изложбе Експо 2027. у Београду. До тада здање бивше термоелектране на Дорћолу биће обновљено како би заоставштина српског научника могла да буде пресељена из зграде у Крунској улици, сазнаје „Политика”. Реконструкција која се годинама најављује, а ни после три године од како је Влада Србије Теслином музеју доделила културно добрo на коришћење у улици Дунавски кеј не почиње нашла се на списку пројеката који ће бити обновљени у сусрет манифестацији која ће се одржати у Сурчинском пољу. Осим термоелектране „Снага и светлост” на списку објеката који ће бити преуређени, како сазнајемо, јесте и зграда бивше Главне железничке станице која је такође одлуком владе крајем 2020. године додељена Историјском музеју Србије, а чија обнова до данас није почела.
– Идеја је да „Снага и светлост” постане и истраживачки центар, место где ће се популаризовати наука. То здање је неупоредиво веће од музеја у Крунској који има око 200 квадрата, а из године у годину бележи све већу посећеност. Бројне туристе и госте очекујемо за Експо и имаћемо шта да им покажемо у новом музеју на Дорћолу – каже наш саговорник упућен у овај пројекат.
Колико би он могао да кошта, на који начин ће бити финансиран, како ће се доћи до пројекта обнове, архитектонским конкурсом или ће се директно бирати пројектант, зашто обнова „Снаге и светлости” до сада није почела само су нека питања која смо упутили министарствима културе и за јавна улагања. У писаним одговорима Министарство за јавна улагања јуче је навело:
– У припреми је међународни конкурс за студију изводљивости и идејно решење, након чега следи израда прво пројекта за грађевинску дозволу, а потом и пројекта за извођење. После тога ће бити могуће и расписивање набавке за извођење радова на реконструкцији објекта некадашње термоелектране „Снага и светлост” и претварању тог објекта у Музеј Николе Тесле.
За архитекте нема недоумица око тога да ли за објекат јавне намене и таквог значаја, будући да је реч о колекцији једног од највећих умова 20. века, треба организовати јавну архитектонску утакмицу како би се дошло до најбољег решења за преуређење „Снаге и светлости”. Али то истовремено значи да се одустало од идејног решења архитекте Андреја Мишића који је предвидео да у комплексу од 70.000 квадратних метара буде институт Музеј Никола Тесла као истраживачки центар са изложбеним, едукативним просторима… Мишић је идеје преточио у магистарски рад који је 2015. године одбранио на италијанском Универзитету Политекнико ди Милано. Исте године његов пројекат представљен је у Музеју Николе Тесле градским властима, а 2017. тадашња Влада Србије формирала је радну групу за реализацију Теслиног музеја на Дорћолу. Две године касније уследио је обрт са зградом Главне железничке станице као новим седиштем Теслине заоставштине. Али и нове дилеме да ли ће у здању на новом Савском тргу бити музеј средњовековне Србије или ће се ту уселити Историјски музеј Србије. Исте године 2020. оснивачка права Музеја Николе Тесле одлуком владе прелазе са Града Београда на Републику Србију, а тај извршни орган власти одлучује да Теслу премести на Дорћол, а Историјски музеј Србије у зграду некадашње Главне железничке станице која је до последњег тренутка била озбиљан конкурент старој електричној централи. Пре неколико година њена унутрашњост је очишћена.
Термоелектрана „Снага и светлост”, бисер индустријске архитектуре, подигнута је између 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. За споменик културе проглашена је 2013. и тај статус све оне који буду сређивали то здање на траси некадашње пруге а будућег линијског парка обавезује да сачувају његову аутентичну спољашњост.
Дужност да то учини са деловима тог комплекса – решеткастим краном, црпном станицом, филтерским постројењем и такозваном марином (индустријски рукавац) има и компанија „Себре”, инвеститор стамбено-пословног комплекса „Марина Дорћол” који ће почети да се гради ове године на једној од суседних парцела. Када те објекте обнови, њихова намена биће јавна и инвеститор ће их предати граду на коришћење. Осим тога, „Себре” је ангажовао стручњаке да анализирају статику термоелектране „Снага и светлост”, навела је та компанија у писаним одговорима нашем листу.
– Анализа је утврдила да изградња пројекта „Марина Дорћол” неће имати никаквог утицаја на објекат термоелектране „Снага и светлост”, као и да је конструкција овог објекта у добром стању – истакли су у „Себри” и доставили документ који то и потврђује.
