Пословни модел кинеских платформи за електронску трговину Тему и Шејн је разбијен, а прилив њихове јефтине робе у Сједињене Државе угушен, након што је амерички председник Доналд Трамп укинуо рупе у закону о бесцаринском режиму.
У 2024. години, у САД је ушло 1,36 милијарди пошиљки по такозваном правилу де минимис, којим је од увозних царина изузета роба вредна мање од 800 долара (704 евра). То је девет пута више у односу 2015. годину када је било 153 милиона таквих пошиљки.
Роба купљена од Темуа и Шејна, на које је прошле године свакодневно отпадало 30 одсто америчких пакета ниске вредности, сада ће бити подложна царини од 30 одсто или фиксним накнадама до 50 долара, плус царини од 145 процената на увоз из Кине коју је Трамп увео прошлог месеца.
С таквим ценама за америчке потрошаче, које су се више него удвостручиле, руше се профитне марже тих трговаца. То уједно значи да ће Тему и Шејн вероватно удвостручити притисак на Европу како би одржали свој модел пословања с ниским трошковима, користећи рупу у закону Европске уније о минималној вредности пошиљки.
И ЕУ планира да укине рупу у закону
Иако ниже од оног које је на снази у САД, изузеће ЕУ од 150 евра (170 долара) није успорило експлозиван раст Темуа и Шејна. У 2024. години, 4,6 милијарди пакета мале вредности преплавило је тржиште ЕУ – двоструко више него 2023. и троструко у односу на 2022. годину. Притом 91 одсто тих пошиљки стиже из Кине.
Свакога дана испоручи се 12,6 милиона пакета који се не царине, што угрожава трговце на мало у ЕУ оптерећене вишим трошковима рада, ланца снабдевања и усклађености. За разлику од својих кинеских ривала, фирме из ЕУ не профитирају ни од повољних међународних поштанских тарифа.
Иако је Европска комисија још пре две године предложила да се укине правило де минимус, тај план још увек чека одобрење 27 земаља-чланица ЕУ и Европског парламента. Према новинској агенцији Блумберг, очекује се да ће оно бити укинуто најраније 2027. године.
То одлагање угрожава фирме у ЕУ које се ионако суочавају са жестоком кинеском конкуренцијом – од електронске трговине, преко соларних панела, па до електричних возила – робе која се сада, због Трампових царина, све више преусмерава у Европу.
Многи трговци из ЕУ страхују да ће Тему и Шејн сада избацити још више јефтиних производа на европска тржишта, што би њих довело до банкрота.
Кинеска роба често не пролази тестове безбедности
Поред претње да ће бити смањена профитабилност, а повећан број отпуштања запослених у фирмама у ЕУ, прилив јефтине кинеске робе изазива још већу забринутост због безбедности производа.
Агустин Рејна, генерални директор БЕУЦ, лобија европских потрошачких организација у Бриселу, каже да су организације као што је његова прикупиле „опсежне доказе“ да кинеска роба – од токсичне шминке и одеће, до неисправних играчака и уређаја – не испуњава стандарде о безбедности Европске уније.
„Потребни су нам додатни алати за решавање проблема прилива небезбедних производа који улазе у Европу путем малих пакета, а који се често купују на платформама као што је Тему“, указује Рејна за ДЊ. „Потрошачи несвесно доводе у опасност своје здравље и безбедност.“
У јануару је Европска комисија обећала нове, строже контроле на кинеским малопродајним платформама, како би се спречио улазак „небезбедних, фалсификованих или чак опасних“ производа у ЕУ. Комесар за трговину Марош Шефчович позвао је законодавце Европске уније да уведу накнаду за руковање кинеским пакетима како би се покрили растући трошкови.
Многи креатори политике желели би да онлајн-платформе директно буду одговорне за продају опасних и лажних производа. Тренутно су платформе попут Тему само посредници, а не и продавци, па тако избегавају директну одговорност. То ствара огромне проблеме царинским органима и регулаторима.
„Са преко 12 милиона пакета који свакодневно улазе на јединствено тржиште [ЕУ], једноставно је нереално очекивати да царина делује као последња линија одбране“, наглашава Рејна. „Неопходно је, дакле, учинити да онлајн-трговци буду одговорни за безбедност и усклађеност производа које продају европским потрошачима.“
Све већи проблем преваре са ПДВ-ом
Постоји све више доказа и о другим незаконитим праксама кинеских продаваца – на пример навођење ниже вредности робе како би се избегао порез на промет или порез на додату вредност (ПДВ) који се, у зависности од државе ЕУ, крећу од 20 до 27 одсто.
„Постоји много случајева где увозници пријављују погрешну вредност својих пошиљки како би пала испод предвиђеног прага, а они избегли царинске формалности. То је превара“, каже за ДЊ Момчил Антов, бугарски економиста и стручњак за царине са Економске академије „Д. А. Ценов“.
Прошлог месеца, Канцеларија ЕУ за борбу против превара (ОЛАФ) и пољске власти откриле су софистицирану шему преваре са ПДВ-ом кинеске робу увезене у ЕУ. Како би избегли порезе и царине, преваранти су наводили да је роба намењена неким другим државама ЕУ, а у стварности је она углавном остајала у Пољској.
У другом примеру, кинески извозници су од 2023. користили су белгијски аеродром Лијеж да би утајили 303 милиона евра пореза користећи сложен систем који укључује приватне царинске агенције и лажне компаније у другим земљама ЕУ.
Иако је план Европске комисије да укине изузеће на пошиљке до 150 евра и даље блокиран, неке државе ЕУ прихватиле су Шефчовичев предлог. Француска влада је тако прошле недеље саопштила да ће појачати инспекције робе ниске вредности која улази у земљу.
Биће контролисана безбедност производа, стандарди обележавања и стандарди заштите животне средине, а Париз ће за сваку пошиљку наплаћивати паушалну „накнаду за управљање“.
У сваком случају, креатори политике у Европској унији мораће да сузбију преваре и обезбеде усклађеност, али истовремено и да промовишу фер конкуренцију, без да се потрошачима ограничи приступ повољној роби кинеских трговаца.
