Како огромна америчка економија и тржиште акција прикривају слабости
Један недавни текст о томе зашто Европа није заостало место за пословање изазвао је препирке. Време је да овога пута преиспитамо још нека предубеђења расправљајући о томе због чега Сједињене Америчке Државе нису изузетне.
Појам америчка изузетност често се користи да опише брзи пост-пандемијски раст америчке економије, бујајуће берзанско тржиште и технолошке иновације које предводи приватни сектор. Громогласност у вези са америчким капитализмом није неоснована. Али може да замагли аргументе који говоре насупрот америчкој економској супериорности. Ово су неки примери.
Прво: здравство. Готово петина америчког бруто домаћег производа одлази на здравствено старање. То је далеко изнад осталих држава чланица Организације за економску сарадњу (такође је далеко виша и по глави становника). Ипак, по здравственим исходима земља се бележи међу најгоре високоразвијене земље. Вероватније је да Американци умру млади, да имају више различитих хроничних болести, и чешће умиру од болести које је могуће спречити или третирати, у поређењу са другим богатим нацијама.
Ово је нешто што би увек требало имати на уму када се чита о снажној америчкој потрошњи и снажном тржишту рада. Потрошња на здравствену негу је највећа компонента издатака америчких домаћинстава за услуге (што подиже укупну потрошњу). Што се тиче запослености, четрдесет одсто нових радних места отворених од почетка 2023. отворено је у здравственом сектору. У највећа америчка предузећа по приходу сврставају се болнице, велепродаје фармацеутских производа и здравствене осигуравајуће куће. Једноставно речено, знатан удео у америчкој бујајућој економији генеришу болести. Неефикасност здравственог система можда такође подиже амерички бруто домаћи производ одржавањем високог нивоа издатака за скупе здравствене услуге, да ли кроз превелики број медицинских третмана или због третирања болести које су се могле спречити. (позабавио сам се овом темом у једном ранијем чланку објављеном у Фајненшел тајмсу).
Друго, владина потрошња игра улогу која се често потцењује у сагледавању америчког раста после пандемије. Трансфери јавног новца чине преко четвртине дохотка домаћинстава у више од педесет одсто америчких округа. Од почетка 2023. године, влада је отворила више радних места него што је отворено укупно радних места у динамичним секторима као што су високе технологије, финансије, грађевинарство и произвођачке индустрије. Недавни извештај од којег застаје дах о новоотвореним радним местима изузев оних на фармама – који показује 256.000 нових радних места отворених у децембру – обухвата преко 100.000 нових радних места у здравственом сектору, области социјалног старања и владиним установама.
Не обухватају сви јавни издаци већу потрошњу на социјалну заштиту и бирократију. Влада је продуктивно инвестирала и трошила је на одбрану. Ипак, ако се изузму пандемија и финансијске кризе, потрошња америчког јавног сектора као део бруто домаћег производа је сада највећа од окончања Другог светског рата – и предвиђа се да ће и даље расти како се буду гомилали трошкови за камате на јавни дуг.
Свакако, америчка јавна потрошњавеликих делом происходи из дохотка који остварује високопродуктивни приватни сектор. Али такође проистиче из привилегованог положаја који омогућије да се води политика високог дефицита.
‘Америчка изузетност повезана је са великим скоком владине потрошње који се одржава на високом нивоу од светске финансијске кризе“, занажа Тави Коста, макроекономски статег у компанији Крескат капитал. „Статус долара као резервне валуте омогућио је Сједињеним Државама да издуже своја фискална ограничења током дуготрајнијег периода, посебно када се то упореди са другим нацијама“. Да ли је одрживо да то задуго траје је друго питање.
Осим издатака за здравство и владине активности, издаци потрошача били су главни подстрекач америчког раста. Али слика отпорног америчког потрошача који немилице троши у малопродајним објектима, на рекреацију и по ресторанима можда заправо није одговарајућа. За почетак, знатан део потрошње на услуге одлази на нужне издатке као што су кирија, рачуни и здравствене услуге. Дискрециона потрошња је такође порасла, али је знатно обликована висином зараде. Недавно истраживање Федералних резерви показало је да су домаћинства са високим дохотком одлучујуће допринела постпандемијској потрошњи у малопродаји.
Виши стални издаци теже се одражавају на оне који слабије зарађују. И кредити помажу да се плате рачуни. (Американци имају ниску стопу штедње, и просечан дуг за кредитне картице је међу највишима на свету.) Озбиљна обустава сервисирања дуговања за кредитне картице и зајмове за куповине аутомобила је сада највиша од времена након финансијске кризе, и иако су проблеми са хипотекарним кредитима истод историјског просека, цене кирија нагло су порасле.
Вишу потрошњу такође је постакао снажан раст вредности обвезница на Волстриту, где брзорастуће компаније и ликвидност која је без преседана подупиру снажно растуће валоризације (што, заузврат, привлачи додатну ликвидност).
Али постоје и неки, можда мање изузетни, чиниоци који доприносе вишим ценама акција. Ендрју Лепхорн, шеф за глобална квантитативна истраживања банке Сосијете Женерал, предлаже да растућа потражња за акцијама, уз опадајућу понуду, има улогу у расту цена која се уобичајено потцењује. ‚Индекси америчког тржишта акцијама порасли су преко 400 одсто последњих двадесет година‘, каже. ‚Али број акција које су доступне за куповину заправо је петнаест одсто нижи, захваљујући томе што су компаније купљење, или су се повукле са берзе или што су откупљивале сопствене акције‘. Последњих година, број компанија чије су акције доступне на Њујоршкој берзи је такође опао, баш у време када је ликвидност нагло порасла.
У сваком случају, они који много зарађују, обављају и највећи део инвестиционе активности. То је још један показатељ да је берзански индекс S&P 500 слаб показатељ укупне снаге америчке економије. Они који слабо зарађују у Америци такође располажу са мало имовине и имају мало користи и када расту вредности на берзи и када расте вредност финансијске имовине. У време када финансијска имовина чини близу педесет одсто имовине домаћинстава (што је рекордно висока вредност), већина Американаца је рањива на тржишне корекције.
На крају, пословни динамизам. У мојој прошлонедељној колумни (из краја 2024. године, прим. Прев), писао сам о томе зашто, иако можда делује да је креативна деструкција делатна и сврсисходна сила у САД, према неким показатељима, попут уласка и изласка компанија са тржишта, ова појава заправо опада. Једно објашњење је растућа корпоративна коцентрација. Удео имовине којима располаже горњих 0,1 одсто компанија порастао је са 47 одсто 1931. године на садашњих око 88 одсто. Удео тржишне капитализације десет највише позиционираних компанија такође је порастао након пандемије и сада је на свом историјском врхунцу.
Наравно, обим допушта компанијама да послују ефикасније, што подстрекује иновативност. Али такође може да доведе до занемоћале конкурентности која је зауставља (америчка студија из 2019. године сугерише да све већи број патената региструју компаније које већ располажу великим бројем регистрованих патената). Мање америчке фирме чијим се деоницама тргује на берзи су такође мање профитабилне у односу на упоредиве нације. То можда одражава доминацију америчких корпорацијских гиганата.
Американци имају медијану расположивих средстава која је међу највишима међу развијеним земљама, уколико се прерауна према паритету куповне моћи. За то постоје разлози. Америчка економија је осведочена машинерија за стварање богатства, технолошку иновативност, потрошњу и прибављање капитала, и то све врло високог обима. То одражва њен удео од 15 одсто у светској економији. Али такође је тачно да обим америчке економије – и усредсређеност на бројке које приказују бруто домаћи производ и берзанску трговину – помаже да се прикрију мање динамичне особине, укључујући раслојеност, рањивост и изузетне привилегије малобројних.
