Песму Свети Сава сврставамо у историјске песме Војислава Илића. Илић је писао родољубиву поезију, којој припада песма „Свети Сава“, те политичко-сатиричну поезију (На Вардару, Косовским соколовима, Родољубу, На Тичару). Поред ових песама са историјским темама, постоје и оне које садрже елементе из словенске митологије. Војислав Илић је песник који је увек био осетљив на невоље свога народа. У својој поезији је неговао различите врсте стихова: од седмерца до дванаестерца, а највише песама је испевао у дактилско-трохејским шеснаестерцима, названим „Илићевим хексаметрима“; они теку мирно, споро, као што равничарска река тече кроз неки предео.
Једна од замерки које се приписују Илићевом стваралаштву може се видети у овој песми, а то је употреба застарелих речи (тавно, позно, крепка, презрети, прну, чедо…).
Свети Сава је још као дечак од 17 година, како сазнајемо из његове биографије, оставио царску круну и царство и отишао у манастир како би се замонашио. Ова песма говори управо о Растковом одласку на Свету Гору и разлозима због којих се одлучио да остави свој претходни живот. Према неким изворима сматра се да је Растко кришом отишао како би примио монашки чин, а то нам се говори и у песми јер видимо да је уморан и бос стајао пред капијом.
Свети Сава – анализа песме
Ко удара тако позно у дубини ноћног мира,
на капији затвореној светогорског манастира?
„Већ је прошло тавно вече и нема се поноћ хвата.
Седи оци калуђери, отворте ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге.
Ал’ је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
и сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор’те ми часни оци, манастирска тешка врата,
и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог где се Божје име слави,
са буктињом упаљеном настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
и угледа чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено, божанствена мудрост краси.
За руку га отац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.
Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал’ то дете јоште живи и његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.
На почетку песме налазимо питање, ко се то у касним ноћним сатима нашао испред манастирске капије. Песник нас тиме жели заинтересовати да песму прочитамо до краја и сазнамо ко је посетилац. Затим следи одговор Растка, он се обраћа калуђерима и говори им да му отворе капију, јер је вече прошло и поноћ се приближила. Можемо замислити дете пред капијом, сâмо, у то доба ноћи, уплашени глас Растков који моли да га пусте унутра. Затим им говори да је уморан и да тражи уточиште код њих.
Светлост која се помиње у истој строфи је заправо очишћење од претходног живота и сада би Растко желео очистити своју душу и приближити се Богу. Он заправо тражи место у ком је духовно и небеско изнад земаљског, материјалног и пролазног. Због тога је и дошао у манастир, као место у ком се тело човека може рехабилитовати и душа пронаћи мир, где му ништа друго неће бити потребно сем тог осећаја мира и осећаја да се може помоћи другима. Свети Сава говори да је са много воље дошао у манастир и да се жели посветити народу и помоћи својој отаџбини.
Након тога Раско нам даје назнаке ко је он уопште, говори да је напустио царске дворе, царску круну и жели се посветити скромном манастирском животу. Још нам говори да је јако млад, да би могао бити њихов најмлађи брат.
У наредној строфи у прва два стиха нам се јавља онај туробни Илићев тон, оно тмурно и тамно што налазимо у многим његовим песмама. Сова која уз крештање развија крила даје песми динамику, ствара осећај страха и пустоши. Сова означава смрт и то може значити да је Растко свој претходни живот оставио негде иза себе, закопао га, и да је тај прошли живот сада за њега мртав.
Затим нам се уводи још један лик у песму, то је настојник који се појављује са буктињом у руци. Буктиња у његовој руци може означавати светлост, спас коју је Растко пронашао дошавши баш у манастир. Након тога добијамо кратак опис Растковог изгледа. То је дечак, безазленог лица, густе косе, бос као неки сиротан.
Насупрот томе помиње се његово високо и поносно чело, запажамо да то и није само неко обично дете већ дечак мудар и паметан, чак узвишен. Отац угледавши такво дете пред вратима растужио се, пољубио га у чело, кроз сузе прошапутао „Примамо те мило чедо“ и ту видимо да је Растко био на сигурном месту и да је пронашао своје уточиште.
У последњој строфи нам се говори да су од овог догађаја прошли векови. Каже се да је та ноћ била чудесна, ноћ у којој је српски просветитељ дошао у манастир и касније учинио многа значајна дела за свој народ и своју земљу. Многи векови ће још проћи, али слава која ће величати и славити Светог Саву ће трајати барем још толико. Ова последња строфа нам се јавља као некаква мисао, више немамо монаха и Саву пред капијом, већ ту чињеницу да ће име и дело Светог Саве остати за будућа времена. Заправо можемо закључити да је то и био разлог Савиног доласка у манастир, помогао је свом народу и његова душа је сада заувек мирна, а његово дело и његов живот се и данас славе. Растко је пронашао ону светлост и спас са почетка песме.
2022. године објављен је спот за ову песму
Група аутора уз подршку EXIT фондације из Новог Сада, данас је објавила видео спот са пјесмом „Свети Сава“, чији је аутор српски пјесник Војислав Илић, поводом обиљежавања Савиндана.
Пјесму пуног назива „Свети Сава – Ко удара тако позно“ је отпјевао дјечји хор КУД „Младост“ из Бача у Војводини, а атрактивне оригиналне цртеже за видео клип направио је новосадски умјетник Серјожа Попов.
Идејни творац и продуцент овог пројекта је Душан Ковачевић, први човјек Exit фестивала, извршни продуцент је Здравко Вулин, а подршку у реализацији пружио је познати глумац Виктор Савић и други пријатељи.
Ауторску екипу музичког спота чини још аудио сниматељ Филип Курањи, а за монтажу и анимацију био је задужен Сава Кесић.
