Сто дана након што је преузео дужност немачког канцелара, Фридрих Мерц (ЦДУ) суочава се са билансом који руши његове предизборне поруке. Док је у кампањи обећавао брз економски опоравак, резултати показују пад привреде, раст незапослености, талас стечајева и рекордно задуживање. На међународној сцени покушава да се прикаже као европски лидер, док кључне одлуке доносе Доналд Трамп и Владимир Путин.
У мају, на почетку мандата, Мерц је обећао видљиво побољшање привредне ситуације већ током лета. После три године семафор коалиције, која је Немачку оставила на дну индустријског света, очекивања су била висока. Бројке су сада супротне тим обећањима. БДП је у другом кварталу 2025. пао за 0,1 одсто у односу на претходни квартал, док глобална привреда бележи раст од 2,8 одсто, а индустријске земље 1,4 одсто. Незапосленост је порасла са 2.919.000 у мају на 2.979.000 у јулу, што је 80.000 више него на почетку мандата. Талас стечајева се не зауставља: у јулу је било 19,2 одсто више отворених поступака него пре годину дана, највише од октобра 2024.
Једина позитивна бројка је инфлација од 2,0 одсто у јулу, нешто нижа него у априлу и мају. Ипак, удео државе у БДП-у порастао је са 49,5 на 49,9 одсто и наредне године ће прећи 50 одсто, границу коју је Хелмут Кол називао прагом социјализма. Уместо обећаног заустављања задуживања, држава ће 2025. подићи 81,8 милијарди евра нових кредита и још 61,3 милијарде из специјалних фондова, укупно 143,1 милијарду, што је више него троструко у односу на прошлу годину.
Пад економске снаге прати и пад поверења јавности. Најновије истраживање Форсе показује да је подршка ЦДУ/ЦСУ пала на 24 одсто, док АфД бележи рекордних 26 одсто и преузима вођство. Лични рејтинг канцелара је 29 одсто, а незадовољство његовим радом изражава 67 одсто грађана. Чак и међу традиционалним бирачима Уније задовољство је пало са 76 на 72 одсто.
У таквој ситуацији, Мерц пажњу јавности премешта на спољну политику. У Берлину је дочекао украјинског председника Володимира Зеленског, стиглог директно са фронта код Сумија, и водио видео конференцију са европским лидерима и Доналдом Трампом, два дана пре сусрета Трампа и Владимира Путина на Аљасци. Тема је био руски предлог да се рат у Украјини замрзне под условима Кремља: Украјина би препустила преостали део Донбаса, линије фронта би се заледиле, а освајања признала. Трамп је ову опцију први пут поменуо недељу раније, што је у Кијеву изазвало забринутост.
Зеленски је покренуо интензивну дипломатску акцију, обавио тридесетак позива европским лидерима, састао се са Емануелом Макроном и одржавао сталне контакте својих саветника са представницима ЕУ и САД. Циљ Кијева био је да се предлог држи у тајности како би се избегла паника, све док га Трамп није јавно поменуо. Тада га је Зеленски отворено одбацио, поручивши да Украјинци неће поклонити окупатору своју земљу. Први контакти преко Трамповог изасланика Стива Виткофа били су неорганизовани, па је заказан нови састанак. Москва није нудила никакав узврат, већ искључиво територијалне уступке, што су аналитичари описали као корејско решење без мира.
У Берлину је постигнута заједничка декларација са три принципа: прекид ватре, учешће Украјине у преговорима и непризнавање руских освајања, уз захтев за безбедносним гаранцијама. Стручњаци попут Петра Нојмана са King’s College London упозоравају да ЕУ нема механизам притиска ако Путин одбије услове. Трамп је запретио озбиљним последицама Русији, али без конкретних мера. Уместо нових санкција, поменуо је могућност увођења царина. Фиона Хил, бивша саветница у Савету за националну безбедност САД, оцењује да и Путин ризикује јер рат траје дуже него што је планирао, а имиџ стратеге му трпи. Ипак, без присуства Украјине у Аљасци преговори ће ићи у његову корист.
За Мерца, берлински сусрети донели су фотографије са Зеленским, координацију европског става и пажњу светских медија. За немачке бираче, политичка стварност остаје непромењена. Код куће се суочава са растућом незапосленошћу, растом јавног дуга и падом привреде, док у иностранству игра споредне улоге које више личе на маркетинг него на стварно вођство. АфД преузима вођство, а лични рејтинг канцелара пада на историјски минимум. Ни пажљиво режиране спољнополитичке иницијативе не мењају тренд његовог политичког слабљења.
Данашњи сусрет Доналда Трампа и Владимира Путина на Аљасци могао би да одреди даљи ток рата у Украјини и нову равнотежу снага у Европи. Исход разговора биће тест и за Мерца, чија се улога своди на посматрача са маргине док се кључне одлуке доносе без њега. Ако договор буде постигнут мимо европског оквира, то ће бити још један доказ слабљења политичког утицаја Берлина.
Филип Гашпар, политички саветник у Алтернативи за Немачку
