Стеван Стојановић Мокрањац, рођен 9. јануара 1856. године у Неготину, био је истакнута личност српске музичке сцене на прелазу из XIX у 20. век. Он је био композитор, мелограф, професор, и музички педагог чији доприноси су му дали статус класика српске музике.
Мокрањац је био потомак породице чији су преци доселили у село Мокрање, а он је добио надимак по томе. Образовао се у Јагодини и касније упишао природно-математички одсек Велике школе, где је постао члан Првог београдског певачког друштва као гимназијалац.
Године 1879, с упрошћењем Певачког друштва, Мокрањац је пошао на музичке студије у Минхен, код Јозефа Рајнбергера. Иако је изгубио државну стипендију из разлога несугласица с директором Конзерваторијума, та искуства су обогатила његову музичку вештину. Као хоровођа и композитор, остварио је успехе са Првом руковети и Опела у ге-молу.
После усавршавања у Риму и Лајпцигу, Мокрањац је постао диригент Првог београдског певачког друштва 1887. године, и од 1887. до 1900. наставља радити и као професор музике. После тога, преузима дужности у богословији.
Оснивањем Српске музичке школе у Београду 1899. године, Мокрањац, заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем, образује прву сталну музичку школу. Он је био и слободни зидар и допринео оснивању првог гудачког квартета у Србији.
Мокрањац је такође постао дописни члан Српске краљевске академије 1906. године, признање за његову трајну улогу на музичкој сцени.
Његове композиције, као што су Руковети, Приморски напјеви, Литургија, и Херувимска песма, постале су неизбежан део српске музичке баштине. Поред тога, радио је и као мелограф, оставивши записе народних песама и црквених напева.
Мокрањчева породична кућа у Неготину данас је музеј и музички центар, постављајући га као центар српске музике.
Преселењем у Скопље 1914. године, Мокрањац је избегао Први светски рат и наставио са својим радом. Преминуо је 28. септембра 1914. године од компликација јетре, а његово последње дело, „Неотпевана песма“, остаје као тужан завршетак богате каријере.
Стеван Стојановић Мокрањац почива на Новом гробљу у Београду, а његова дела су живописна и дуготрајана, обогативши српску музичку сцену својом страсти и талентом.
