Русија предлаже промене у прекограничним плаћањима међу земљама БРИКС-а. Кроз мултивалутни систем циљ је да се заобиђе глобални финансијски систем, чиме Русија настоји да заштити своју економију од санкција.
Алтернативе укључују развијање мреже комерцијалних банака које могу обављати такве трансакције у локалним валутама. Али и успостављање директних веза између централних банака, према извештају који су припремили Министарство финансија Русије, Банка Русије и московска консултантска фирма Яков & Partners.
“Мултивалутни систем” ће морати да “заштити своје учеснике од било каквих спољних притисака као што су екстериторијалне санкције,” наводи се у извештају.
Тврди се да интереси САД “нису увек усклађени са интересима других учесника” глобалне финансијске мреже.
План такође укључује стварање центара за међусобну трговину робама као што су нафта, природни гас, житарице и злато.
САД и њихови савезници су увели строгe санкције Русији након почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022. године. Замрзнули су руске стране активе и искључили главне руске зајмодавце из SWIFT финансијског система. У одговору, Русија је покушала да смањи своју зависност од долара.
Доминација долара
Ипак, друге БРИКС земље које се не суочавају са истим компликацијама због санкција и даље дају приоритет приступу финансијском систему заснованом на долару. На глобалном нивоу, 58% међународних плаћања, искључујући она унутар еврозоне, укључује долар, док се долар користи у 54% страних трговинских фактура према подацима Брукингс института из 2022. године.
Извештај је објављен док се Путин припрема да угости лидере на годишњем БРИКС самиту у Казању од 22. до 24. октобра. БРИКС група проширена је у јануару. Тада су укључени Иран, Уједињене Арапске Емирате, Етиопију и Египат.
Међу предлозима, Русија предлаже коришћење технологије дистрибуираних књига (DLT) или нове мултинационалне платформе која би омогућила обрачуне путем токена.
“Кључна предност коришћења DLT модела обрачуна је елиминација кредитног ризика” који прати конвенционални банкарски систем, наводи се у извештају.
DLT би такође могао смањити време обраде и трошкове, јер ће недостајати посредничке јединице и провере усаглашености. То би земљама БРИКС могло уштедети до 15 милијарди долара годишње ако би половина свих прекограничних трансфера користила такве трансакције, тврде аутори извештаја.
