Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић и председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж разматрали су у среду могућности за успостављање Пољопривредне коморе Србије.
Они су на састанку истакли како се указала потреба да се пољопривредним произвођачима омогући да на једном месту искажу све своје идеје, добију неопходне информације, упутства, као и да размене искуства, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Која би била улога Пољопривредне коморе Србије?
Том приликом размотрени су и примери добре праксе земаља чланица Европске уније у којима су већ образоване пољопривредне коморе. Истакнуто је да би Пољопривредна комора Србије окупљала пољопривредне произвођаче из различитих области те привредне гране, као и да њихови представници могу учествовати у разговорима са Владом Србије и ресорним министарствима.
“Свакодневно се сусрећемо с многобројним захтевима пољопривредника и многи захтеви су већ испуњени, а неки су у разматрању и тек треба да буду реализовани”, истакао је Мартиновић.
Према његовим речима, улога Пољопривредне коморе била би да прикупља, сортира, а потом захтеве својих чланова достави Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.
“Главна одлика ове коморе била би да она представља спону између ПКС и министарства”, наагласио је он. Министар је додао да ће Пољопривредна комора активно сарађивати са представницима пољопривредних саветодавних стручних служби.
Представници Привредне коморе Србије исказали су спремност да ће, након анализирања и целокупног сагледавања прилика, активно учествовати у формирању свих неопходних радних тела и пружити пуну подршку у успостављању Пољопривредне коморе и обезбедити сву неопходну инфраструктуру за њено функционисање у будућности.
У разговору су испред Министарства пољопривреде учествовали и помоћници министра пољопривреде Милица Неђић и Ненад Катанић, као и секретар Министарства Станија Вишекруна, док су испред Привредне коморе Србије били саветник председника Невена Ракић и секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Ненад Будимовић, преноси Танјуг.
Да ли је Србији потребна пољопривредна комора?
Србија, са својим значајним пољопривредним потенцијалом, суочава се с бројним изазовима у овом сектору. Од проблема са регулацијом тржишта до модернизације и инвестиција пре свега у системе за наводњавање, професионализацију пољопривредника и њихову едукацију.
Такође мора се радити на додатном јачању конкурентности тако да би снивање Пољопривредне коморе могло би донети значајне промене и користи.
Добра је идеја основати такву институцију
Горан Ђаковић, уредник Агробизнис магазина сматра да је добра идеја основати такву институцију али не мисли да је ПКС институција која би у том послу требало да има најзначајнију улогу већ они због којих се оснива а то су пре свега пољопривредници и задруге односно стручњаци у аграрно науци.
„Оснивање Пољопривредне коморе у Србији представља важан корак у развоју и модернизацији нашег пољопривредног сектора. Комора би могла да игра одлучујућу улогу у побољшању регулатива, пружању савета и подршке пољопривредницима, као и у развоју пројеката који ће побољшати ефикасност и конкурентност.
Важно је да у овај процес буду укључени сви релевантни актери, укључујући владу, пољопривредне задруге и стручњаке, како би комора могла да одговори на стварне потребе пољопривредника и допринесе њиховом успеху.“
Пољопривредна комора може пружити свобухватну подршку пољопривредницима
Пољопривредне коморе су институције које могу пружити свеобухватну подршку пољопривредницима. Оне играју кључну улогу у развоју и усклађивању политика, као и у пружању стручне обуке и савета о најбољим праксама, новим технологијама и методама управљања.
Комора би могла представљати интересе пољопривредника у преговорима са владама и другим органима, радити на побољшању услова рада и прикупљати и анализирати податке који су од виталне важности за доношење одлука и планирање политика.
Поред тога, пружање помоћи у развоју пројеката и инфраструктуре могло би значајно унапредити ефикасност и конкурентност пољопривреде. Значај струке у формирању Пољопривредне коморе је од највећег значаја.
Укључивање стручњака и пољопривредних удружења у процес оснивања и функционисања коморе обезбедило би да комора одговори на стварне потребе пољопривредника и да се прилагоди динамичним променама у сектору.
Каква би могла бити улога коморе када су у питању субвенције?
Пољопривредна комора може играти кључну улогу у подели субвенција, као што показује пример из Немачке. У овој земљи, комора активно учествује у процесу расподеле субвенција тако што пружа стручну подршку пољопривредницима, помаже у попуњавању пријава и саветује о томе како да најбоље искористе доступне фондове.
Осим тога, комора сарађује са владиним институцијама у изради критеријума за расподелу средстава, осигуравајући да они буду фер и усмерени на праве потребе.
Када је Немачка увела програм субвенција за одрживу пољопривреду, комора је имала важну улогу у свим фазама овог процеса. Поред тога, комора је пратила употребу добијених субвенција и прикупљала повратне информације од пољопривредника, како би будући програми били још успешнији.
Норвешка Пољопривредна комора: Пример добре праксе за Србију
Пољопривредна комора Норвешке представља успешан модел који Србија може да следи у оснивању своје коморе. Основана са циљем да подржи пољопривреднике и унапреди сектор, ова комора игра кључну улогу у развоју пољопривреде.
Комора активно представља интересе пољопривредника пред државним властима и учествује у креирању политика.
Пружа обуку и образовање пољопривредницима о новим технологијама и методама управљања, што помаже у прилагођавању и унапређењу пракси. Такође, подржава пројекте који побољшавају конкурентност и одрживост пољопривреде, као и прикупља податке за информисано доношење одлука.
